×
Ponderisana cena bez pdv-a din/kg: kukuruz (27.03.) 15,80 soja (25.03.) 39,30 pšenica minimum 13% proteina (26.03.) 20,00

Intervju: Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad – NIN, 29. 08. 2011.

 

Produktna berza Novi Sad je u 2011. godinu ušla sa ambicioznim planom pune afirmacije na regionalnom nivou, a prvu polovinu godine završila je sa konkretnim pokazateljima koji potvrđuju da je njen poslovni plan bio realan u proceni da če ove godine berzansko trgovanje biti u nešto manjem obimu. Produktna berza je ostvarila tokom ove godine konkretnu saradnju sa institucijama koje se bave istim poslom kao Produktna berza, dakle – sa robnim berzama iz zemalja najbližeg okruženja, odnosno na onim tržištima koja se organizuju po principima za koje su podaci Produktne berze u Novom Sadu relevantni.

O tome koji su konkretni rezultati valorizacije na regionalnom nivou, direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin kaže:

– Produktna berza je imala zapažen nastup na Novosadskom prolećnom sajmu gde je promivisala ideju Produktne berze kao regionalne berze. S obzirom na veliku posećenost Sajma, ne treba posebno isticati koliko je za nas bio bitan nastup upravo na toj manifestaciji. Mi nismo čekali da dogadjaji idu nama u susret a da ih mi čekamo i tek kada se dese da se prilagođavamo novonastalim okolnostima – naprotiv, mi smo preuzeli inicijativu kako bismo ubrzali integraciju naše berze u međunarodne berzanske tokove.

Da li ste, posle Sajma, imali i konkretne korake u pravcu razvoja međunarodne saradnje sa berzama iz regiona?

– U tom smislu, ostvarili smo i prve kontakte bitne za naš dalji rad u regionu – početkom juna, potpisali smo protokol o saradnji sa Tršćanskom robnom berzom. Tokom avgusta, prilikom boravka u Rimu, otvorili smo mogućnost saradnje i sa ostalim berzama u Italiji, a pre svih sa Bolonjskom berzom sa kojom očekujemo razvoj saradnje i konkretizaciju tih razgovora već do kraja ove godine. Pri tom, nije isključeno da se za početak napravi jedan sporazum o reciprocitetu razmene informacija kako bismo u početku videli koji je to interes srpskog, odnosno italijanskog tržišta, da posredstvom Novosadske produktne berze, odnosno berze u Italiji napravi, ako je moguće, čak i jedan internacionalni link. Na tom linku bi se italijansko tržište obaveštavalo o stanju berzanskog tržišta u Novom Sadu, a sa druge strane bi srpsko tržište dobijalo informacije o tržištu poljoprivrednih proizvoda na italijanskom organizovanom berzanskom tržištu.

Kako bi ta saradnja mogla da utiče na privredna kretanja u Srbiji?

– Sledeći korak bio bi da se sa nivoa razmene informacija pređe i na konkretno sklapanje nekih poslova u smislu da italijanski investitori – kupci, dodju na srpsko organizovano tržište na Produktnu berzu, i da nastupaju u okviru zajedničkog tržišnog sistema. Dakle, nalazimo put za širenje privredne saradnje u zakonskim okvirima, s obzirom da Srbija nije članica Evropske unije, i da moramo da se krećemo u zadatim okolnostima koje diktiraju zakonodavstva. Tražimo modus da, koliko god više možemo, približimo italijanske investitore kroz robna tržišta. To je ozbiljan zadatak da sve to uskladimo sa pravilima berze u Novom sadu i sa Italijanskom berzom.

Svi koraci o kojima sam govorio su ozbiljna najava priče o internacionalizaciji položaja i uticaja Produktne berze u Novom Sadu, priče koja već sada dobija konkretne obrise i prve korake ka realizaciji poduhvata koje smo najavili na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Krenuli smo u konkretizaciju tako što, za sada, idemo na interesantna tržišta u bližem okruženju, što je i najlogičnije, jer smatramo da je perspektiva srpskog tržišta upravo u komplementarnom povezivanjem sa tržištima našeg bližeg okruženja. Italijansko tržište u pogledu veličine, finansijske sposobnosti , potreba, blizine tržišta, dobre transportne logistike koju ima, može da prepoznane svoje interese da se poveže sa našim tržištem. Mnoge okolnosti upućuju na to da bi italijansko tržište moglo da pronadje svoj interes na srpskom tržištu i u tom prepoznavanju njihovog interesa, naravno, i mi prepoznajemo naše interese da ostvarimo saradnju sa njima.

Imate li širu logistiku podršku za razvoj saradnje sa italijanskom berzom?

– Da, veoma bitno to što nas podržava predsednik mešovite srpsko-italijanske firme za privrednu saradnju gospodina Djuzepe Perniola, koji je član upravnog odbora i ujedno osnivač komore italijansko-srpskih privrednika. To je priča od koje se nadamo da ćemo dobiti značajne rezultate. Pokrenuli smo zamajac, i hoćemo da izadjemo sa nivoa interne berze u okviru srpskog tržišta, postanemo berza od šireg, regionalnog značaja i uveren sam da ćemo u tome svakako uspeti.

Da li promene u zakonskoj regulativi Srbije mogu da idu u prilog vašim ambicijama uspostavljanja međunarodne pozciji Produktne berze?

– Pozicija produktne berze kao međunarodnog faktora u organizovanju berzanske trgovine u širim okvirima dobiće svoj dodatni zamah sa donošenjem Zakona o robnim berzama i uskladjivanja „Produktne berze” sa tim zakonom. Priča ide u dobrom smeru u ovom momentu, s obzirom na to da se nova rekonstruisana Vlada pozabavila tim pitanjem i formirala radnu grupu za izradu pomenutog zakona. Radna grupa ima obavezu da do kraja godine uradi nacrt zakona, koji bi na proleće ušao u skupštinsku proceduru.

Kakve su vaše procene daljih rezultata uspostavljanja međunarodne saradnje Produktne berze?

– Uz pretpostavljene povoljne okolnosti, Produktna berza bi mogla sledeće godine u ovo vreme da zasluži epitet jedne savremene berze medjunarodnog značaja. Mi smo već preduzeli prve korake medjunarodne saradnje, a sa druge strane u očekivanju smo donošenja zakona o robnim berzama i pozicioniranju berze u skladu sa tim zakonom koji bi trebalo da ispoštuje sve tekovine modernog berzanskog robnog trgovanja. Omogućilo bi se otvaranje novih tržišta, ne samo spot tržišta kao što sada radimo, već terminskog tržišta koje je inače preovladjujući način trgovanja u modernom berzanskom poslovanju u tržištima u svetu. To su vizije naših dugoročnih cijeva i vizija Produktne berze .

A koji su aktuelni poslovi i trenutna finansijska i poslovna pozicija Produkne berze?

– Kada je reč o tekućem poslovanju, trgovanje preko Produktne berze je nešto manje nego prošlih godina, tako da je smanjen obim posla u komercijalnom delu, iz razloga što se efekti krize reflektuju u velikoj nelikvidnosti tržišta, zatim administrativnih zabrana iz pojedinih zemalja. Tu pre svega mislim na ebmargo prodaje robe na Kosovo i Metohiju, zatim na odluku Makedonske vlade o ograničenom uvozu pšenice i uslovljavanjem otkupa pšenice sa domaćeg tržišta. Tako su smanjeni izvozni kapaciteti naših izvoznika. Izvoznici koji su inače najlikvidniji deo našeg tržišta u ovom momentu su veoma primireni i to se itekako oseća na našem tržištu. Ostali deo tržišta je veoma nelikvidan . Tu pre svega mislim na mlinsko-preradjivački sektor, mešaone stočne hrane i organizatore stočnog tova. Posledice njihovog finansijskog stanja osećaju se u svakom slučaju na trgovanju preko Produktne berze u Novom Sadu. Zatim, poljoprivredni proizvodjači su prilikom setve ugovarali prozvodnju, tako da je njihova roba praktično bila prodata onome ko je finansirao proizvodnju. Zbog finansijske krize i nelikvidnosti našeg proizvodjačkog sektora, proizvodjači su bili u velikoj meri zavisni i upućeni na takve aranžmane, zbog čega su manje trgovali na berzi.

Kako je prošao otkup pšenice za Republičku direkciju robnih rezervi?

– Veoma uspešno je privedn kraju otkup pšenice za Republičku direkciju robnih rezervi – svih 100 hiljada tona će biti otkupljeno. Ni jedna primedba na proceduralni i tehnički deo u vezi sa otkup nije uam upućena, što znači da je otkup sproveden po kriterijumima koje je Vlada Republike Srbije ustanovila svojim zaključkom donetim početkom jula. S obzirom da je Produktna berza, praktično, tehnički organizovala taj otkup, podnećemo konačaj izveštaj uz konstataciju da je veoma uspešno priveden kraju otkup pšenice i da možemo da budemo potpuno zadovoljni i mi, i proizvođači i država. Moram takođe da pohvalim odmerenu i dobru odluku države u pogledu količine i u pogledu cene, kao i načina kako se to radilo – tačno je propisano ko je mogao da proda pšenicu i u kojoj količini, na jedan transparentan način i uz izuzetnu saradnju sa Republičkom driekcijom za robne rezerve i Upravom za trezor. Sve je besprekorno funkcionisalo, i na taj posao smo veoma ponosni.