×
Ponderisana cena bez pdv-a din/kg: kukuruz (22.08.) 14,70 soja (22.08.) 35,00 pšenica rod 2019. minimum 12% proteina (15.08.) 17,50

Objavljeno u Agroservisu 26. 09. 2011.

Postoji jedan uvrežen višedecenijski naziv za žetvu pšenice kao ratarski „posao godine”. Sa aspekta obima posla, žetva hlebnog žita već odavno nije „posao godine”. To bi se po svim kriterijumima moglo reći za berbu kukuruza.

Ove godine, ranije nego obično, dakle, počela je najveća ratarska kampanja – berba kukuruza. Sa približno 1,3 miliona hektara skinuće se usev koji bi po svim procenama ponovo trebao da bude izvozni lider naše poljoprivrede. Rana berba sama po sebi upućuje na suvo leto, prinudno zrenje i manji prinos od očekivanog. Upravo to se dešava ovih dana na kukuruznim poljima. Pre samo mesec i po očekivali smo ukupan prinos od oko 7 milona tona i izvozni potencijal od preko 2 miliona tona. Očekivanja su izneverena kao posledica velike avgustovske suše i visokih temperatura, pa su sada prognoze pale na oko 6 miliona tona (optimistička varijanta) i izvozni potencijal oko 1,5 miliona tona.

Izvozna orjentisanost ove robe, je jasan putokaz gde treba da potražimo fundamentalne razloge za procenu tržišta u narednom periodu. To je svakako svetsko tržište. Slično kao i kod nas protekla godina nije bila naklonjena kukuruzu u svetu. Najplodonosniji pojas najvećeg svetskog proizvođača kukuruza, tzv. Velike Ravnice u centralnom delu SAD-a podbacili su u prinosu, što se odrazilo na ukupan procenjeni ovogodišnji svetski rod kukuruza. Procena je da će ovogodišnji svetski prinos iznositi oko 860 miliona tona. Istorijski posmatrano, to je apsolutno najveći ukupan prinos, ali da li će i biti dovoljan da udovolji narastućoj tražnji – to je pitanje. Ne zaboravimo da kukuruz osim u prehrambenoj ima primenu i u industriji bioetanola. Agresivan rast tražnje je pretio da ovo bude četvrta godina u nizu kada bi tražnja premašila ukupnu ponudu, a zalihe sveo na dvadestogodišnji minimum od svega 13,50% mereno odnosom zaliha i ukupne potrošnje. Sve to je uticalo na relativno visoke cenovne pozicije kukuruza na svetskim berzama.

Usaglašavajući cene na našem tržištu sa cenama na svetskoj pijaci kukuruza, cena kod nas je u jednom momentu sredinom jula mseca dostigla svoj desetogodišnji maksimum od 24,00 din/kg bez PDV ili 231,45 EUR/t. Tenzije na ovom tržištu još više je podgrevalo vrelo avgustovsko sunce i velika suša koji su upućivali na smanjen rod. Ipak, kako je berba počela, ponuda kukuruza je povećana. Očekivano, cena je počela da pada. Danas, na berzi u Novom Sadu možemo da konstatujemo da se cena kukuruza još nije „namestila”, pa se kreće u rasponu od 16,50 din/kg bez PDV, pa do 17,40 din/kg bez PDV.

Šta možemo očekivati na ovom tržištu?

Pomenimo najpre argumente za rast cene. Na svetskom tržištu to su već pomenute problematično niske zalihe. Na domaćem tržištu, to je osim već konstatovanog uticaja međunarodnog tržišta i očekivanje povećane izvozne tražnje, koja je u velikoj meri ovih dana onemogućena izuzetno niskim vodostajem Dunava. Sa druge strane šta bi moglo da utiče da cena kukuruza ne raste? U poslednje vreme to je sve naglašeniji efekat potencijalne nove recesije svetske ekonomije, koja bi neposredno uticala ( to se već dešava) na smanjenu tražnju za kukuruzom u sektoru energetike, ali i smanjenu tražnju za kukuruzom u sektoru stočne hrane kao posledice pada opšteg životnog standarda u svetu.
Koji će tas prevagnuti na ovoj globalnoj klackalici, pokazaće vreme, ali očekivanja idu u pravcu relativno stabilne i relativno solidne cene kukuruza u nastupajućoj ekonomskoj 2011./12. godini. Koliko će to biti soilidna cena u ovom momentu teško je predvideti.

U svakom slučaju, naš paor kao i uvek u slučaju kukuruza zna šta će i kako će. Čardaci su spremni, a u skladu procenama odgovarajućeg tržišnog nastupa zarada će biti veća ili manja, ali će je svakako biti.

Žarko Galetin, direktor „Produktne berze”