×
Ponderisana cena bez pdv-a: kukuruz (13.12.) 16,70 din/kg (-0,36%) soja (13.12.) 47,20 din/kg (-2,07%) pšenica SRPS (06.12.) 17,80 din/kg (0,00%) pšenica proteini min. 11,5% (02.11.) 18,40 din/kg (+0,27%) pšenica proteini min. 12% (30.11.) 17,80 din/kg (-2,73%) pšenica proteini min. 13% (28.11.) 19,00 din/kg (0,00%)

Časopis “Moje gazdinstvo” – maj 2012.

Legenda o grčkom glasniku Filipidisu koji je pretrčao 42.195 metara dugu deonicu od Maratonskog polja do Atine kako bi svojim sugrađanima javio vest o pobedi Atinjana nad Persijancima, do današnjih dana je ostala kao primer upornosti i istrajnosti, ali i značaja informacije kao sredstva za kreiranje javnog mnjenja. Naravno, slavodobitnici su dostojno dočekani zahvaljujući brzoj, blagovremenoj informaciji o pobedi. Sve se to odigravalo još u petom veku pre nove ere.

Koliko je posle 26 vekova pojam brzine postao relativna kategorija, najbolji je primer upravo današnji sistem komunikacijskih veza koji vest sa jednog na drugi kraj sveta prenosi odmah, po dešavanju događaja, bukvalno u jednoj milisekundi. Ova okolnost čini poslovnog čoveka zavisnikom od brze, tačne i kvalitetne informacije.

Vesti o kursevima na svetskim berzama prenose se u realnom vremenu, a brokeri reaguju brzo, jer možda već za nekoliko minuta situacija na tržištu bude sasvim drugačija.

U takvim uslovima institucija koja se bavi tržištem ili tačnije koja organizuje tržište kao imperativ svoga bavljenja nameće zadatak da tržište blagovremeno i tačno obaveštava o svim bitnim dešavanjima kako bi korisnici berzanskih usluga mogli da što kvalitetnije i bolje definišu svoju tržišnu strategiju. Ovaj segment svog poslovanja „Produktna berza” u Novom Sadu u proteklim godinama afirmisala je kao jedan od najvažnijih prioriteta. Kompletna ponuda infopaketa koji ova institucija nudi svojim korisnicima pokazala se kao kvalitetan proizvod.

Prva i možda najvažnija stvar u čitavom ovom informaciono-analitičkom konceptu, jeste značaj podatka koji se kreira na „Produktnoj berzi”. Zašto je podatak sa „Produktne berze” relevantan podatak? Odgovor leži upravo u načinu kako se on formira. Naime, cena na berzi se formira na pravi tržišni način. Ponuda sa jedne i tražnja sa druge strane, kandiduju svoje zahteve za kupovinom , odnosno prodajom. Nudeći svoju robu putem kotacije preko naloga prodaje prodavac jasno definiše kvalitet robe, njenu cenu, mesto pruzimanja i ostale elemente naloga, dok sa druge strane kupac izražava svoju volju za kupovinom robe određenog kvaliteta, po određenoj ceni, na određenom mestu utovara…, pa u situaciji kada se tako nalozi prodaje i kupovine „prepoznaju” po istim navedenim kriterijuma dolazi do „uparivanja” naloga i realizacije posla. Dakle čitav sistem je izmestio personalno poverenje prema institucionalnom. Jednostavnije rečeno, sistem berzanskog trgovanja omogućio je realizaciju posla na potpuno tržišan način, te je i cena koja se na takav način postiže prava tržišna cena koja je referentna za tržište koje je obuhvaćeno od strane organizatora tržišta, tj. berze.

Dakle, imamo relevantnu cenu sa domaćeg tržišta. Šta je još potrebno da bi se definisao pravi tržišni nastup za neki srednjoročni ili dugoročni period? Svakako to su informacije sa međunarodnih tržišta i to kako u pogledu cenovnih dešavanja, tako i informacije u pogledu funkcionisanja tržišnih faktora koji kreiraju to tržište. Berza u Novom Sadu se pobrinula da i ove informacije obezbedi i sistematizuje na jednom mestu. To su svakako informacije o svetskim bilansima proizvodnje, potrošnje i zaliha određenih roba, procene o prinosima u određenim regionima sveta, izveštaji sa ostalih tržišta koji utiču na cene poljoprivrednih roba, politički faktori, cene na finansijskim tržištima… , sve u svemu jedan vrlo ozbiljan korpus informacija koji kada se dobro protumači može da bude sasvim dobra osnova za dobro planiranje tržišnog nastupa.

Da bismo celu priču konkretizovali na jednom primeru, neka za to posluži ove godine vrlo interesantno tržište soje. Soja je danas na „Produktnoj berzi” 46,00 din/kg bez PDV. Podsetimo na početku žetve cena je iznosila 33,00 din/kg, na kraju godine 34,00 din/kg. Sa druge strane, na svetskim berzama cena soje takođe vrtoglavo raste, pa je cena ovih dana na berzi u Čikagu oko 530 dolara za tonu, što je kada se ovaj iznos konvertuje u dinare kao i kod nas oko 46,00 din/kg. Šta se može očekivati u perspektivi najbolje nam govore podaci da su tri najveća proizvođača soje u svetu: SAD, Argentina i Brazil zajedno podbacili u prinosu za oko 21 milion tona, te da je po svetskim bilansima ove robe potrošnja premašila proizvodnju za čitavih 25 miliona tona. Zaključak se sam nameće. Kako smo do njega došli ? Sasvim je jasno na osnovu relavantnih informacija sa domaćeg i inotržišta.

Kompletna informacija kako je dato u prethodnom primeru, ko prati izveštavanja sa berze u Novom Sadu može da se dobije putem medija izveštavanja preko kojih „Produktna berza” plasira svoje informacije. Neka ovo bude još jedan poziv svima koji hoće ozbiljno da se bave tržištem i da na njemu zarade, da koriste ponudu u pogledu informisanja koje nudi ova institucija. Isplati se zar ne?

Žarko Galetin, Produktna berza Novi Sad