×
Ponderisana cena bez pdv-a din/kg: kukuruz (15.01.) 21,80 soja (15.01.) 57,50 pšenica minimum 10,5% proteina (15.01.) 22,70

– Анализу било којег сегмента тржишта прошле године, па и аграрног и прехрамбеног, немогуће је урадити без помињања новонасталих околности изазваних пандемијом а упркос епидемији ковида-19, берзански пољопривредни производи су у 2020. години прошли изванредно у односу на друга тржишта и привредне гране, док нова година доноси неизвесности –каже за „Дневник” директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јањић.

п

На почетку разговора директор Јањић наводи да је појава новог вируса довела до тектонског поремећаја у целом свету и да није заобишла ни берзу ни берзанско тржиште

– Околности настале појавом вируса у Европи и код нас су нас терале да се брзо прилагођавамо. Многи аналитичари су тада прогнозирали пад промета на светском нивоу. С једне стране, очекивао се пад потражње, а с друге, велики логистички проблеми. Међутим, тржиште се брзо организовало, а потражња је током године расла, нарочито од великих светских купаца. Све то је довело до раста потражње на домаћем тржишту, а тиме и до раста цена – наглашава директор Продуктне берзе.

Истовремено, истакао је Јањић, организација несметаног берзанског трговања је била изазован посао.

– Али, залагање запослених и примена савремених технологија, у које се у протеклих неколико година много улагало, допринели су да берзанско трговање не осети застој и последице епидемије. Примарно је било да заштитимо здравље запослених, а одличан софтвер је дао могућност да  запослени несметано раде од својих кућа. Берза у Новом Саду успела је и лане, већ пету годину заредом, да забележи раст промета: с више од 110.000 тона остварен је десетогодишњи рекорд.

Током године, упркос епидемији, каже Јањић, Продуктна берза у Новом Саду радила је и на интерним актима и новој платформи за трговање у складу са Законом о робним берзама.


Креће трговање секундарним сировинама

Јањић посебно скреће пажњу на то да то да ће Берза ове године на листинг трговања ставити и робу која не спада у аграр.

– То су организовање тржишта за трговину бродским простором и за трговину секундарним сировинама. Потенцијал који Србија има мора се искористити, а у сарадњи с министарствима за саобраћај и за екологију, сигурни смо да ћемо у томе успети и допринети расту и развоју тржишта и економије Србије.

Он наглашава да се значај организовања поменута два тржишта огледа у томе да се домаћим и страним компанијама помогне у креирању платформе за бржи, квалитетнији и сигурнији проток информација о понуди и потражњи наведених производа и услуга.

– Креирање организованог тржишта у виду берзе повећава транспарентност цене и олакшава промет – истакао је директор Продуктне берзе.


– С експертима KfW банке посао је завршен и резултати ће се видети почетком године, када буде покренут нов систем – навео је наш саговорник. – Нови систем треба да повећа брзину, транспарентност и сигурност трговања. Корисници ће моћи директно са свог рачунара или телефона да котирају налог. Комплетан процес плаћања робе ће ићи кроз систем Берзе, а брокери ће уједно пратити испоруку робе. Циљ свега тога је да Берза буде сервис у комплетном ланцу трговања и пружи што већу контролу тог процеса. И страна правна лица ће моћи да купују робу преко Берзе, што ће свим учесницима додатно проширити и олакшати пласман робе.

Потражња старог рода житарица и уљарица била је у 2020. години на високом нивоу. То се, казао је директор Јањић, највише одразило на извоз кукуруза, којег је у сезони 2019/20. из Србије изашло 3.054.530 тона, док је раст извозне тражње помогао да из Србије изађу и тржишни вишкови жита – продата је 395.281 тона, као и 144.508 тона брашна, и 228.282 тоне соје. Висок ниво потражње за домаћим житарицама настављен је и током нове жетве. Више цене у иностранству су погурале кретања на домаћем тржишту па је тако кукуруз крајем октобра достигао свој ценовни пик од 20 динара килограм, без ПДВ-а, пшеница 22,5, а соја 52,8.

З. Делић

Извор: Dnevnik.rs