×
Ponderisana cena bez pdv-a: kukuruz (19.06.) 16,00 din/kg (0,00%) pšenica (22.06.) 18,00 din/kg (+3,45%) soja (26.06.) 45,50 din/kg (0,00%)

Proces tranzicije suviše dugo traje da bi se neka pitanja poput organizovanja i uređenja robnog tržišta uporno ignorisala i obilazila. Večita dilema ko ima povlašćen položaj na tržištu, a ko je žrtva takvog tržišta dugo je bila samo predmet dnevno – političkih tema i prikupljanja jeftinih poena, bez ozbiljne namere da se ista reši.

Strah od nekontrolisanog rasta cena izazvanog netržišnim ponašanjem pojedinih učesnika u trgovanju,  dalja monopolizacija tržišta, skupi, a u suštini nedovoljno efikasni sistemi zaštite poljoprivredne proizvodnje za pojedine poljoprivredne kulture, …. samo su neki od brojnih razloga u prilog potrebi za definitivnim uvođenjem reda na robnom tržištu.

 

U novijoj istoriji zakonske prakse koja je tretirala berze kao institucije koje organizuju tržište i tržište kao takvo, imali smo različit pristup i odnos prema robi i hartijama koje u svojoj podlozi imaju robu kao tržišnom materijalu.  Počevši od Zakona o berzama i berzanskom poslovanju (1994.-2002.) koji je robu prepoznavao kao berzanski tržišni materijal, kao i robnu berzu kao instituciju koja bi organizovala tržište tim tržišnim materijalima,  preko Zakona o tržištu hartija o vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2002.-2011.) koji je robu i sve tržišne materijale koji deriviraju iz robe potpuno ignorisao, pa konačno do aktuelnog Zakona o tržištu kapitala koji konsekventno svom sistemskom značaju i usklađenosti sa direktivama EU i IOSCO u velikoj meri otvara vrata funkcionisanju moderne terminske robne berze.

U konačnom definisanju pravnog okvira za funkcionisanje robnih berzi kao polazno ishodište svakako bi mogla da posluži vizija neke buduće robne berze sa svim kompetencijama i nadležnostima organizatora robnog berzanskog tržišta na SPOT i terminskom tržištu. Polazeći od takve percepcije neophodno je pre svega uvažiti postojeću zakonsku regulativu, a pre svega Zakon o tržištu kapitala (u daljem tekstu: ZTK), pa potom i Zakon o privrednim društvima, Zakon o investicionim fondovima i Zakon o arbitraži.

U startu postavlja se dilema: Hoćemo li jednu robnu berzu koja će organizovati i SPOT i terminsko tržište ili će to  biti dva posebna pravna lica?

Rešenjem ove dileme u mnogome se definišu pravci delovanja u pogledu donošenja novog pravnog okvira. Naime, ukoliko je opredeljenje da to bude jedno pravno lice, tj. jedan organizator, tada smo verovatno bliži rešenju da treba doneti poseban Zakon o robnim berzama koji bi regulisao i SPOT i terminsko trgovanje. Ukoliko bi se međutim formiralo novo pravno lice za organizovanje samo terminske trgovine, dovoljne su samo izmene i dopune postojećeg ZTK.

Izbor nije jednostavan, te je zbog toga potrebno sagledati prednosti , nedostatke i rizike koje nam donose i jedna i druga opcija.

Prva opcija nam nudi jedno sveobuhvatno rešenje. Donošenjem potpuno novog Zakona o robnim berzama koji bi akceptirao značajan deo odredbi ZTK koji se odnosi na trgovanje izvedenim hartijama kao i deo koji se odnosi na institucije koje bi podržale sistem trgovanja tim materijalima. Istine radi, preuzimanje pojedinih odredbi ZTK kao prethodnu radnju bi podrazumevalo i određene izmene i dopune ovog zakona. Sa druge strane, taj novi zakon bi jednim svojim potpuno novim delom regulisao organizovanje berzanske trgovine robom u fizičkom smislu, čime bismo dobili model za funkcionisanje jednog organizatora, jedne berze i na SPOT i na terminskom tržištu. Dupli posao za jedan zakon. Inače, upravo taj deo nekog budućeg zakona koji reguliše SPOT trgovanje, krije opasnost da se naše postojeće kakvo takvo robno berzansko tržište koje uz sve sistemske manjkavosti organizuje „Produktna berza“, uruši. Naime, suštinski iskorak u odnosu na sadašnju poziciju u organizovanju berzanske SPOT trgovine robom učinio bi se osmišljavanjem modela zaštite učesnika u trgovanju. Na SPOT tržištu to podrazumeva najverovatnije  definisanje instituta Zaštitnog fonda koji bi svoj kapacitet crpio iz uplata depozita ili polaganja garancija tržišnih učesnika. U uslovima ekstremne nelikvidnosti našeg tržišta to bi bio značajan, pa možda i presudan faktor koji bi uticao na smanjenje broja učesnika, a samim tim i prometa roba preko berze. Sa druge strane izvršenje finansijskih obaveza berzanskih učesnika na SPOT tržištu preko klirinškog računa berze, u velikoj meri bi usporio protok novca. Drugi deo tržišta – terminsko tržište, samo po sebi podrazumeva preko sistema marginskih i premijskih računa visok nivo zaštite tržišta. To je sistem koji je sasvim jasan i funkcioniše sam za sebe.

Dakle ovaj model otvara mogućnost jedinstvenog uređenja robnog berzanskog tržišta i na SPOT i na terminskom tržištu. Sasvim je jasno da terminska berza ne mora nužno biti „naslonjena“ na organizovano tržište na SPOT-u. Nije nikakva smetnja da se standardizovani terminski ugovori (pre svega fjučersi) „zatvaraju“ bez organizovanog SPOT tržišta robom u fizičkom smislu.  Međutim, opravdana bojazan o nestajanju SPOT tržišta otvara dilemu da li je ovo rešenje i najfunkcionalnije. Narodski rečeno: imamo vrapca u ruci, da li smo spremni da ga žrtvujemo za goluba na grani?

Drugi put je brži i lakši. Kako bi on izgledao?

Donošenjem tek neophodnih izmena i dopuna ZTK koji svakako neće ugroziti integritet i suštinu postojećeg zakona, dobili bismo dobar pravni osnov za funkcionisanje terminske robne berze. Odmah u startu treba napomenuti, da je model regulisanog tržišta kojim upravlja organizator tržišta (berza) model koji se prepoznaje kao najprimereniji za terminsku robnu berzu. Da ne ulazimo u pravnu tehniku koja će nametnuti neke formalne izmene zakona, pomenimo samo nekoliko stvari o kojima bi trebalo razmisliti prilikom donošenja odluke o izmenama i dopunama ZTK, kako bi se isti mogao relativno lako primeniti i na robnu terminsku berzu. To je pre svega cenzus potreban za rad organizatora regulisanog tržišta na terminskom tržištu ( robne berze), koji bi trebao da bude ispod onog koji je potreban za organizatora na tržištu efekata. Druga bitna stvar svakako jeste određenje oko modela kliringa i saldiranja. Po sadašnjem rešenju to su poslovi koji su u nadležnosti Centralnog registra. Uobičajena svetska praksa jeste da se ti poslovi obavljaju po principu „in the house“, dakle u okviru same berze.

Gde je SPOT berza? Svesno, ovaj put regulisanja robnog berzanskog tržišta je bar trenutno zaobišao SPOT tržište. Razlozi su već pomenuti u prethodnom delu teksta. Postojeći sistem trgovanja koji primenjuje berza u Novom Sadu funkcioniše.  Primereno okruženju, to tržište ima relativno dobru dubinu i frekventnost. Postepenim usavršavanjem sistema trgovanja na SPOT-u uz nalaženje najracionalnijih rešenja za zaštitu integriteta tržišta, berza kao organizator tržišta i učesnici u tom trgovanju praktično bi išli jedni drugima u susret i vremenom potpuno prešli na jedan još sigurniji i pouzdaniji model berzanske trgovine na promptnom tržištu.

Rešenja se nude, ona postoje, treba dobro promisliti, a pre svega treba biti pragmatičan i doneti ono rešenje koje je najprimenjivije u praksi i koje će relativno brzo zaživeti. Postojeća tradicija u berzanskom trgovanju na robnom tržištu datira još od 1921. godine, a „Produktna berza“ u Novom Sadu uspešno funkcioniše još od 1958. godine . Siguran sam da Srbija još ima šansu da osnivanjem terminske robne berze postane lider u robnom berzanskom trgovanju, a sama berza referentna tržišna institucija za ceo region Jugoistočne Evrope.

 

 

 

Žarko Galetin,

direktor „Produktne berze“ AD Novi Sad