×
***Ponderisane cene bez PDV-a za period 21.07.-25.07.2014. *** Promet Finansijski 74.400.050,00 din (-11,19%) Količinski 3.605,00 tona (-17,73%) Pšenica 14 17,29 din/kg (-0,94%) Kukuruz 13 15,36 dinkg (-6,65%) Soja 13 53,84 din/kg (-8,75%) Sojina sačma 61,80 din/kg (0,00%)
SVETSKE BERZE CME Kukuruz 144.28 $/t (-1.69%) MGEX Kukuruz 134.46 $/t (-1.73%) Euronext Kukuruz 162.00 €/t (+1.41%) BSE Kukuruz 130.34 €/t (-0.68%) CME Pšenica 191.07 $/t (-2.73%) KCBT HRW Pšenica 224.66 $/t (-2.24%) MGEX HRWI Pšenica 209.81 $/t (-2.45%) Euronext Pšenica 175.00 €/t (-1.82%) BSE Pšenica 163.77 €/t (+0.30%) CME Soja 450.63 $/t (-0.81%) MGEX Soja 452.49 $/t (-1.19%) CME Sojina sačma 395.40 $/t (-1.84%)
Novi Sad – na osnovu zaključka Vlade republike Srbije, direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin je ovih dana potpisao sa Republičkom direkcijom za imovinu Sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi berza, čime je njen celokupni kapital prešao u vlasništvo države. Tehnička procedura usaglašavanja sa novonastalim okolnostima je u toku i treba da bude okončana za oko dva meseca, kada će njen status i organizacioni koncept biti u potpunosti definisani.
Ovo, kako kažu stručnjaci, nije samo prekrtnica za dalje funkcionisanje i razvoj Produktne berze u Novom Sadu, već i za institucionalno uređenje berzanskog tržišta u Srbiji. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom Produktne berze, Žarkom Galetinom.”To je jedan od obrazaca kako obaviti statusnu transformaciju onih durštvenih preduzeća čija osnovna funkcija  i delatnost do sada nisu bile usmerene isključivo na sticanje profita, kao što je slučaj i sa Produktnom berzom. Ako bi se primenio klasičan obrazac privatizacije, eventualni kupac takvog preduzeća svakako neće njen opštedruštveni interes pretpostaviti sopstvenom profitu, što znači da bi se i osnovna funkcija takvih preduzeća ubrzo izgubila”, kaže Galetin.

On ukazuje da je država time u prvom redu zaštitila integritet Produktne berze, ćime je ona praktično sačuvala decenijama stican poslovni ugled i nesumnjivo iskustvo u robnim berzanskim poslovima. S druge strane, stvorena je perspektiva za njeno još bolje pozicioniranje i poboljšanje poslovanja, uporedo sa traženjem rešenja da funkcionisanje robnog berzanskog tržišta dobije zakonski okvir.

“Produktna berza osnovana je uredbom Vlade Republike Srbije 1958. godine sa osnovnim ciljem da organizuje berzansku trgovinu i nadgleda kretanje cena na berzanskom tržištu. Kako u ‘velikoj’ Jugoslaviji, tako i danas, ona je jedina naša organizacija berzanskog organizovanja robnog tržišta. U međuvremenu je, međutim, privredni i tržišni ambijent u društvu potpuno promenjen, pa je i njen nekadašnji model funkcionisanja sasvim prevaziđen. I tu nastaje problem: mi danas nemamo zakonski okvir za funkcionisanje robnih berzi. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata trenutno je jedini zakon koji tretira berzu kao instituciju koja organizuje tržište na berzanskim principima. Mešutim, ni u njemu roba, a ni hartije koje u svojoj podlozi imaju robu nisu definisane kao tržišni input.”

Direktor Produktne berze smatra da su moguća dva rešenja ovog problema: ili doneti novi zakon o robnim  berzama ili izmeniti sadašnji Zakon o tržištu hartija od vrednosti.

“Preovladava mišljenje da je svrsishodnije donošenje posebnog zakona o robnim berzama. Ovom prilikom lično ne bih ulazio u argumentaciju ‘za’ ili ‘protiv’, ali smo spremni za stručnu debatu o tome kako bi se došlo do najkvalitetnijeg i najsvrsishodnijeg rešenja”, kaže Žarko Galetin.

U Produktnoj berzi, u međuvremenu, nastavljaju osamrevenjavanje tehnologije berzanskog poslovanja. berza ima karakter kontinuiranog berzanskog tržišta (trgovina se obavlja svakog radnog dana od osam do četrnaest časova) na osnovu utvrđenih pravila poslovanja, uslova za kotaciju i listiranje robe, forme arbitriranja…

Politika, Slavoljub Živković