×
Ponderisana cena bez pdv-a: kukuruz (23.02.) 16,80 din/kg (+3,07%) pšenica (17.02.) 18,20 din/kg (0,00%) soja (23.02.) 46,90 din/kg (+1,52%)

Intervju: Žarko Galetin, direktor Produktne berze, Novi Sad - NIN, 05. 01. 2012.

“Očekujem da cela 2012. godina, bude godina relativno visokih nivoa cena, ne manjih od sadašnjih, ali stabilnih cena, što podrazumeva manje skokovitih promena nego što smo ih imali u 2011. godini”

Ekonomska kriza po pravilu, osim pada proizvodnje i zaposlenosti, produkuje i niz drugih problema koji narušavaju povoljan ambijent za poslovanje. Ovaj trend naročito je izražen u Srbiji, gde su i u regularnim okolnostima prisutne teškoće sa likvidnošću, siva ekonomija, narušavnje poverenja u privredne subjekte i slično. Produktna beza Novi Sad jedna je od onih institucija čiji ugled i autoritet nikada nisu bili dovedeni u pitanje, i na čije se procene u vreme opšte nesigurnosti gleda kao na pouzdan oslonac prilikom donošenja poslovnih odluka iz oblasti trgovine, sa posebnim osvrtom na trgovinu poljoprivrednim proizvodima i sirovinama koje se koriste u agrarnoj proizvodnji. Zbog toga je u godinama ekonomske krize rad Produktne berze od posebnog značaja za stabilno poslovanje poljoprivrede, kao strateške privredne grane u Vojvodini i čitavoj Srbiji. Za NIN razgovaramo sa Žarkom Galetinom, direktorom Produktne.

Koje su glavne karakteristike prošle poslovne godine?

  • Poslovna godina koja je iza nas, bila je upadljiva po problemima koji su čitav privredni sistem vratili u poziciju za koju smo smatrali da je prošlost – problem opšte dužničke krize i velike nelikvidnosti. Ovi problemi su, sa jedne strane, na tržištu doveli do toga da je opao promet, a evidentno je i to da je kriza ponovo otvorila pitanja za koja smo mislili da ih nikada više nećemo postavljati i imati, a to je pitanje međusobnog poverenja, poslovnog kodeksa, – ponovo je otvoren problem privrednih malverzacija i svega što ide uz to.

Da li je u takvim okolnostima Produktna berza mogla da ostvari rezultate koji su od nje očekivani?

  • U takvom ambijentu Produktna berza, kao organizator berzanske trgovine, imala je dodatnu odgovornost da se upravo pojavi kao neki posrednik u poslovanju koji će generalno podići nivo poverenja tržišta, koji će organizovati tržišni rejting i biti pouzdan i siguran u istoj meri i za kupce i za prodavce. Taj posao ni malo nije bio lak, jer, bili smo suočeni sa situacijama koje su nas dovodile u poziciju da vrlo teško možemo da ispunimo taj zadatak i da zaštitimo od mogućih malverzacija sve tržišne učesike koji su se pojavili na Produktnoj berzi. Uložili smo maksimalni napor da zaštitimo tržište i mislim da su svi korisnici usluga Produktne berze, koji su se kod nas pojavili, osetili to. Oni su nam poklonili poverenje i Produktna berza je ispunila njihova očekivanja.

Kako se kriza odrazila na poslovne rezultate Produktne berze?

  • Poslujući u okolnostima ekonomske krize, pre svega u uslovima velike nelikvidnosti, koja je osnovna karakteristika funkcionisaja našeg privredog sistema, neminovno je da smo u 2011. godini imali pad prometa, što se vidi i iz činjenice da smo realizovali promet u nivou oko 90 hiljada tona robe na komercijalnom trgovanju. Međutim, uz intervencijske poslove koje je država poverila Produktnoj berzi da organizuje otkup 100 tona pšenice u julu mesecu i otkup 50 hiljada tona kukuruza u novembru, ukupan promet bio je 240 hiljada tona, a sa aspekta ukupnog prometa, mi na Produktnoj berzi, možemo konstatovati da smo zadovoljni urađenim poslovima tokom godine i da ćemo 2011. godinu završiti sa dobrim poslonim rezultatom, uzimajući u obzir i sve probleme koji su se osetili na tržištu.

U nizu aktivnosti Produktne berze, koje biste istakli kao dominantnu karakteristiku prošle poslovne godine?

  • Jednu od osnovnih aktivnosti Produktne berze u 2011. godini, obeležili su preduzeti i učinjeni napori u pravcu afirmacije produktne berze na međunarodnom nivou. Radili smo na tome da sistem poslovanja Produktne berze komplementiramo, da ga napravimo kompatibilnim sa sistemima berzanskog trgovanja u zemljama našeg bližeg okruženja. Prvi koraci su urađeni tako što smo uspostavli kontakt sa Robnom berzom u Trstu, gde je potpisan protokol o saradnji i koji funkcioniše na principu paritetne razmene informacija. Značajan napredak ostvarili smo i u saradnji sa berzom u Bolonji, gde smo otišli i korak dalje. Iako nismo potpisali protokol o saradnji, vrlo intezivno se razmenjuju informacije o mogućnostima ustupanja našeg tržišta, kao i obrnuto, sa idejom da se učešljaju dva tržišta. Da bi malo pojasnili, Bolonjska berza je referentna berza za čitavo itaijansko tržište u sektoru roba. Na ovaj način, putem produktne berze biće omogućena prodaja robe iz Srbije na Bolonjskoj berzi u Italiji. Trenutno rešavamo poroceduralne aktivnosti i verujemo da ćemo već na proleće, kada se intezivira trgovina, pre svega kukuruzom, moći sa zadovoljstvom da konstatujemo kako smo realizovali prvi posao preko Bolonjske berze. To je posao na kome smo radili tokom 2011. godine i smatram da smo napravili dobru pripremu, a prvu realizaciju očekujem već u prvoj polovini ove, 2012. godine.Takođe, veliki deo naših aktivnosti fokusiran je na donošenje Zakona o robnim berzama. Očekujem da će već u januaru da izađe prvi tekst Nacrta zakona o robnim berzama, u kojem se Produktna berza nalazi kao institucija koja će implemetirati taj zakon. Na ovaj način izražavamo veliko zadovoljstvo i zahvalnost nadležnim institucijama što je država prepoznala da je upravo Produktna berza ta, koja bi trebalo da radi na implemetaciji ovog zakona.

Kako vidite ulogu Produktne berze u izradi zakona o robnim berzama?

  • Država nas je aktivno uključila u izradu nacrta tog zakona, a mi naravno dajemo puni doprinos kako bi se doneo primenljiv zakon. Dakle, zakon je primeren uslovima trgovanja i privrednom okruženju u kojem mi živimo, a koji bi ujedno otvorio perspektive i mogućnosti da se kreira jedno novo terminsko tržište koje bi doslovce deriviralo iz tržišta koje organizuje Produktna berza u Novom Sadu. Jedan od osovnih uslova da se iskreira terminsko tržište, jeste da se organizuje spot trgovina koje trenutno imamo na Produktnoj berzi. Mislim da je od velikog značaja definisanje jednog transparentnog, dobro razvijenog terminskog tržišta, spot kojeg upravo sada neguje Produktna berza u Novom Sadu.To predstavlja važnu i dobru pretpostavka da zakonodavac otvori perspektive i prostor za pokretanje terminskog tržišta, a mi možemo da krenemo na terminsko tržište tek kada imamo razvijeno spot tržište. U tome se i vidi veliki značaj i uloga Produktne berze koju trenutno ima, a donošenjem pomenutog zakona o robnim berzama, otvorila bi se zakonska mogućnost i dobri uslovi da se krene na jedno termičko tržište koje bi definitvno Produktnu beruzu u Novom Sadu kandidovalo kao referentnu regionalnu beruzu. Ovo predstavlja logičan zaključak iz prostog razloga, što mi u čitavom regionu Jugoistoče Evrope imamo terminsku berzu samo u Budimpešti. Ta terminska berza je vrlo plitka, njena frekventnost trgovanja nije na nivou kakvom bi objektivno trebalo da bude. Činjenica je da Produktna berza predstavlja jedinu terminsku robnu berzu u širem okruženju i referentnu berzu za čitav ovaj region. Siguran sam, ako se stvore adekvatne pretpostavke – pre svega mislim na otvaranje mogućnosti donošenjem novog zakona – da bi terminsko tržište koje bi organizovala Produktna berza za čitavo tržište, bilo mnogo frekventnije sa aspekta obima trgovaja i relevantnije za širi region.

Očekujete li stabilniju poslovnu 2012. godinu?

  • U okviru sagledavanja svetskih bilansa na međunarodnim tržišnim tokovima, pre svega na tržištu žitarica koje generišu i koje su najznačajniji imput za sve ostale prehrambene artikle, mislim da bi sledeća godina mogla da bude godina stabilnih cena, na bazi cene pšenice, kukuruza, pa i pirinča. Sledeća, 2012. godina bi mogla da bude godina relativno visokih ali stabilnih cena, ne tako skokovitih promena kao što smo ih imali u 2011. godini. Ne očekujem ni da će doći do naglih cenovnih skokova pšenica i kukuruza.. Sa tog stanovišta, mislim da će celokupni uslovi poslovanja biti bolji, jer će biti stabilniji ambijent za privredne aktivnosti.