„Produktna berza“ Novi Sad nalazi se trenutno u postupku statusne transformacije. S obzirom da je "Produktna berza" osnovana 1958. godine Odlukom Vlade republike Srbije, sa inicijalnim državnim kapitalom, namera menadžmenta berze bila je da se statusna transformacija preduzeća izvrši na krajnje kontrolisan način, tako što bi država preuzela sva vlasnička prava na imovini i kapitalu preduzeća. Na osnovu dokumentacije priložene Republičkoj direkciji za imovinu, ista je predložila Vladi republike Srbije da donese zaključak o udelu državne svojine na sredstvima "Produktne berze" u stoprocentnom iznosu.

Na osnovu donetog Zaključka od strane Vlade Republike Srbije, dana 02. 08. 2007. godine direktor "Produktne berze" Žarko Galetin potpisao je 09. 08. 2007. godine Sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi "Produktna berza" sa Republičkom direkcijom za imovinu, čime je kapital berze u 100% iznosu prešao u vlasništvo države. Tehnička procedura usaglašavanja sa novim okolnostima je u toku, a završiće se početkom novembra 2007, kada će se statusno i organizaciono konačno izdefinisati položaj "Produktne berze". Ovo je svakako dobar početak, koji otvara perspektive daljeg razvoja "Produktne berze", odnosno institucionalnog uređenja robnog berzanskog tržišta u Srbiji.

Uporedo sa napred pomenutim aktivnostima, „Produktna berza“ će nastaviti aktivnosti na donošenju Zakona o robnim berzama. Ove aktivnosti će se sastojati na aktivnom lobiranju stručne i privredne javnosti, kako bi se ukazalo na neophodnost donošenja ovog Zakona i koristi koje bi naše robno tržište imalo od njegovog donošenja.

Donošenjem Zakona o robnim berzama stvorio bi se neophodan institucionalni okvir za organizovanjem robnog berzanskog tržišta po modelu najuspešnijih svetskih robnih berzi. Naime „Produktna berza“ Novi Sad bi se uskladila sa tako donetim Zakonom o robnim berzama, čime bi se otvorila perspektiva za proširenje listinga tržišnih materijala kojim bi se trgovalo preko „Produktne berze“. Ovde se pre svega misli na trgovinu standardizovanim terminskim ugovorima tipa fjučers ugovora i opcijskih ugovora. Na taj način produbilo bi se tržište na samoj berzi, povećala bi se atraktivnost berzanskog tržišta, a sa druge strane, što je možda i najvažnije, stvorili bi se efikasni mehanizmi zaštite berzanskih učesnika od cenovnih rizika i otvorila mogućnost sigurnijeg i dugoročnijeg planiranja proizvodnje.