×
Ponderisana cena bez pdv-a: kukuruz (15.09.) 16,00 din/kg (-3,03%) pšenica (20.09.) 17,90 din/kg (-0,28%) soja (13.09.) 49,00 din/kg (-0,41%)

CORD

1. Poslednji put kada smo razgovarali, pričali smo o faktorima koji utiču na rast cena hrane u celom svetu. Sada imamo jedan globalni potres, u vidu ukrajinsko-ruske krize, i lokalni, u vidu poplava koje su zadesile Srbiju. Koliko krize ovog tipa utiču na globalna i lokalna tržišta hrane?

Kada analiziramo tržište hrane, prva okolnost koju moramo sagledati jesu relacije na tasovima tržišne vage gde je na jednoj strani ukupna ponuda, a na drugoj ukupna pretpostavljena tražnja. Najbolji tajming za tržišne procene iz tih razloga jeste upravo onaj period kada dolazimo do preciznih saznanja o ukupnim prinosima pojedinih poljoprivrednih kultura, a što se dešava neposredno po skidanju useva.  Da međutim, ne mora nužno da znači, da na bazi ovih saznanja možemo donositi potpuno pouzdane i bez rezerve precizne procene o tržišnim kretanjima, najbolje nam pokazuje upravo protekli period kada smo imali dva „tržišna stresa“ i to jedan na širem planu, indukovan političkim potresima u Ukrajini, a drugi je u osnovi imao čisto unutrašnje razloge prepoznate u elementarnoj nepogodi koja je zadesila našu zemlju. Oba ova nazovimo ih „netržišna“ fakotra itekako su uzdrmali cene u prvom slučaju na međunarodnim tržištima, a u drugom slučaju na domaćem tržištu. Politička i vojna kriza u Ukrajini za svoju prvu neposrednu posledicu sa aspekta tržišta hrane  je imala rast cena dve najvažnije žitarice – pšenice i kukruza. Razlog je jednostavan. Ukrajina je treći najveći izvoznik kukuruza, a šesti najveći izvoznik pšenice u svetu. Strah od neizvesnosti u ispunjavanju svojih terminskih izvoznih obaveza odmah je aktivirao jedan mehanizam tzv „Marže rizika“ koja je direktno uticala na rast cene ovih roba na svetskom tržištu. Kako je vremenom ipak, bilo jasno da luke iz crnomorskog basena koliko toliko funkcionišu, tako se i uticaj ove krize sve više smanjivao. Ipak, senka i dalje prisutne latentne krize i dalje negativno utiče na tržište.

Sa druge strane, poplave u Srbiji koje su imale razmere elementarne nepogode osim velikih šteta na infrastrukturnim objektima i poljoprivrednim usevima, aktivirali su jedan, u takvim situacijama vrlo uticajan faktor koji je čisto psihološke prirode, a to je strah. Strah da će se Srbija suočiti sa problemom nedovoljne proizvodnje za zatvaranje sopstvenih bilansnih potreba generisao je tržišna dešavanja koja nisu imala neposredne veze sa opštim tržišnim dešavanjima u regionu i svetu. Najbolji primer za to jeste dešavanje na tržištu pšenice. Naime, dok je na svim referentnim svetskim berzama cena u kontinuitetu od mesec dana bila u padu, kod nas je cena pšenice dostigla svoj sezonski maksimum. Pojava da psihološki faktor tako snažno kreira tržište po pravilu kratko traje. Upravo to se trenutno dešava i na našem tržištu. Kako su stigle precizne procene o visini štete na usevima i kada se konstatovalo da ratarska proizvodnje neće pretrpeti velike štete, tako se i tržište stabilizovalo i vratilo u uobičajene tokove.

2. Kada je reč o poplavama u Srbiji, koje nas konkretne posledice očekuju na duži rok, po pitanju poljoprivrede, cena i bezbednosti hrane?

Posledice poplave svakako će se osećati u dužem vremenskom periodu, ali ne u tolikoj meri kao što su bile prvobitne procene. Izvesno je da na duži rok posledice neće biti u sektoru ratarske proizvodnje, međutim,  one parcele koje su bile pod višegodišnjim zasadima, a uglavnom je to voćarska i delom povrtarska proizvodnja, će osećati recidive ove nepogode u dužem periodu. Naravno, ne smemo zaboraviti i možda najugroženiji segment poljoprivredne proizvodnje, a to je stočarstvo koje je takođe u velikom problemu da očuva ne samo evakuisanu stoku, već pre svega genetski potencijal stočnog fonda u regionima koji je bio poplavljen i koji je delimično uništio kako stočni fond, tako i matična stada.

  1. 3.    Produktna berza se u velikoj meri angažovala na planu pomoći područjima ugroženim poplavama. Šta je sve urađeno?

„Produktna berza“ je duboko saosećajući sa svim ljudima iz ugroženiih područja izdvojila finansijska sredstva kao donaciju preko namenskog računa Vlade Republike Srbije, ali mislim da je značajniji doprinos berze bio u tome što smo ustupili naš sajt na kome su objavljivani objedinjeni zahtevi kriznih štabova iz opština pogođenih poplavama u stočnoj hrani po opštinama pojedinačno. Po našim saznanjima, upravo preko ovog berzinog linka isporučena je velika količina stočne hrane, čime je sprečena mnogo veća šteta u stočnom fondu.

4. Kakva je situacija u Srbiji kada govorimo o robnim berzama u načelu? Možemo li biti zadovoljni zakonskim rešenjima i njihovom implementacijom?

Trenutna situacija u Srbiji, a koja traje već više decenija u tom pogledu se može najjednostavnije opisati kroz konstataciju da u pogledu berzanskog robnog tržišta imamo paradoksalnu situaciju da institucionalno uređenje ove materije ide ispred legistlativnog uređenja. Jednostavno rečeno imamo robnu berzu, nemamo zakon o robnim berzama. Naravno to ne znači da „Produktna berza“ radi mimo zakona, već da radi u vrlo ograničenim zakonskim okvirima koji joj ne omogućavaju organizovanje terminskog tržišta, što je paradigma kada se u zemljama razvijene berzanske tradicije kaže „robna berza“. Nacrt zakona o robnim berzama je napisan, javna rasprava je završena i očekujemo njegovo donošenje ove godine. Važno je napomenuti da se problem uređenja robnog berzanskog tržišta neće sam po sebi rešiti donošenjem ovog zakona, ukoliko se čitavovaj posao ne shvati kao projekat iza koga treba da stane i država i pomogne u implentaciji zakona, kako bi isti mogao da profunkcioniše u punom kapacitetu. Verujemo u ovaj scenario dešavanja u narednom periodu.

Direktor „Produktne berze“

Žarko Galetin