Policajac u liku i delu MMF sve gleda, meri, odlučuje. Šta je to što srpskoj ekonomiji nudi perspektivu za popravljanje opšte slike u očima svetskog javnog mnjenja oličene u MMF-u? Odgovor: poljoprivreda. Uostalom, to je javno izjavio i premijer Cvetković na Trećem poslovnom okruglom stolu privrednika sa predstavnicima Vlade. Dakle, očekivani rast poljoprivredne proizvodnje u 2009. godini od dva do tri odsto, mogao bi umnogome da utiče da ukupan pad BDP-a u 2009. godini bude  ispod 4 odsto, što bi se smatralo uspehom.

Šta je to poljoprivreda dala državi, po čemu je ona postala spiritus movens naše celokupne privrede u  operaciji zvanoj „izlazak iz krize“? Ništa spektakularno i neuobičajeno. Poljoprivreda, posmatrana kao privredna grana celokupno, u odnosu na prošlu godinu odbaciće veću proizvodnju, kako je to već premijer najavio, za oko tri procenta. Ovaj višak, nažalost, doći će iz ratarstva. Jasno je zašto „nažalost“. Ratarstvo je prva karika u reprolancu prehrambene agroindustrije, pa samim tim i delatnost koja u sebi sadrži najmanju zaradu i pojedinačnu vrednost. U sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje kukuruz, kao apsolutni setveni lider, biće taj proizvod koji će svojim ovogodišnjim prinosom od oko 6,5 miliona tona povući i rast celokupne poljoprivredne proizvodnje u već najavljenim očekivanim procentima. I ne samo to. Kukuruz će biti i najzastupljeniji izvozni artikal. U kalendarskoj 2009. godini taj izvoz će dostići verovatno i celih 1,6 miliona tona, a po nekim procenama čak i više. Ne treba, naravno, zaboraviti ni doprinos ostalih  ratarskih kultura. Naime, osim suncokreta uglavnom sve osnovne ratarske kulture beleže manji ili veći rast proizvodnje. Dakle, 6,5 milona tona kukuruza, oko 2,1 mil. tona pšenice, 6,5 mil. tona šećerne repe i oko 0,4 mil. tona suncokreta i soje, uz ostale, manje zastupljene kulture rezultat su napora naših ratara u tekućoj ekonomskoj godini. Sve to zajedno efektuiralo je rastom u proizvodnji cele poljoprivredne grane u odnosu na prethodnu godinu, a što je za državu možda i najbitnije, to će odbaciti suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u sektoru poljoprivrede sa inostranstvom po nekim procenama od oko 600 miliona dolara. Krajnje uprošćeno to možemo posmatrati kao neto zaradu naše poljoprivrede u razmeni sa inostranstvom ili, da budemo precizniji, kao pozitivan neto novčani primitak u  međusobnim tokovima gotovine naše i svetske poljoprivrede.

Sve bi ovo bilo lepo da čitava priča nema drugu stranu medalje. Ili možda preciznije – prvu stranu medalje. Ta prva strana medalje su poljoprivredni proizvođači. Šta se sa njima dešava? Situacija je potpuno obratna. Naime, za razliku od države koja je ostvarila tako potreban trgovinski suficit u sektoru poljoprivrednih roba, naš proizvođač je ostvario gubitak.  Prosta računica pokazuje da je, možda izuzev u proizvodnji soje i donekle kukuruza, naš paor ostvario gubitke u proizvodnji svih ostalih primarnih poljoprivrednih kultura. O stočarstvu da i ne govorimo. Da ne bude nedoumice, gubitka kod kukuruza, prema trenutnoj tržišnoj situaciji možda nije bilo, ali nije bilo ni zarade. Pšenica prednjači u „proizvodnji gubitka“. Uz primenu standarda agrotehničkih mera, aktuelnih cena inputa u trenutku zasnivanja proizvodnje i važeće cene pšenice na berzi u Novom Sadu, gubitak koji je naš proizvođač samo na ovoj kulturi ostvario, kreće se na nivou od oko 130  EUR-a po hektaru.

Potpuno paradoksalna situacija. Naravno, nameće se pitanje kako je moguće da smo nešto zaradili na osnovu nečega što je odbacilo gubitak. Bez obzira na ovu neverovatnu situaciju, odgovor je ipak logičan. Poljoprivrednici su nešto proizveli, izvoznici su to kupili po tržišnim uslovima i to isto prodali u izvozu za neku manju ili veću razliku u ceni. Sada je situacija već malo jasnija: Izvoznici imaju svoju zaradu, država je trenutni pobednik u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih roba u inostranstvu, a jedini gubitnik je proizvođač.  Pre bilo kakve dalje analize ove zavrzlame, naše izvoznike ne smemo posmatrati kao eventualne krivce za položaj naših paora. Naprotiv, mislim da je to jedna od najzdravijih karika u sistemu od „njive do dolara“. Naši izvoznici su dobri trgovci, sa dobrom strategijom i izvoznom tržišnom pozicijom. Takvi trgovci su poželjni u svakoj ekonomiji. Konačno dolazimo do glavne adrese. Država. U situaciji u kojoj se našla naša poljoprivreda, pomoć države se nameće kao imperativ. Nije normalno da naš seljak za proizvodnju koja je relaksirala državni spoljnotrgovinski bilans suficitom, bude siromašniji od te proizvodnje. Pomoć koju je poljoprivrednik dobio u kalendarskoj 2009. godini bila je nedovoljna. Ministarstvo poljoprivrede je u uslovima bitno smanjenog ukupnog državnog budžeta najgore prošlo sa agrarnim budžetom, pa je upotreba takvog budžeta ove godine više ličilo na ceđenje suve drenovine. Ne treba biti preterano kritički raspoložen prema Ministarstvu poljoprivrede. Finansijski tajm brejk resorno ministarstvo poljoprivrede dobro je iskoristilo donošenjem paketa 15 korisnih i dobrih Zakona. Korisnost tih zakona osetiće se tek u budućnosti i to je svakako dobar posao našeg Ministarstva. Uz sve kritike Ministrastvu poljoprivrede za neprimereno mali ovogodišnji agrarni budžet, mislim da je u ovom trenutku mnogo važnije da konstatujemo da su i tako male pare ipak racionalo trošene, a ono što je još važnije jeste da svi zajedno izvršimo pritisak na kreatore našeg „velikog“ budžeta, kako bi sledeće godine agrarni budžet bio dovoljno velik da bar koliko toliko pokrpi nagomilane gubitke naših poljoprivrednika, koji su se, ni krivi ni dužni, našli nezaštićeni na tržišnoj vetrometini.

Da ne bismo priču završili demagoškom i oportunističkom konstatacijom kako niko nije kriv, ipak imenujmo krivca. Dakle, to je ipak država. Naravno, koja država? Tu treba biti precizan pa reći: ona država koja poljoprivredu zloupotrebljava koristeći pošten odnos paora prema zemlji i poslu uopšte, ona država koja poljoprivredu smatra recidivom „zaostale Srbije“, pa je kao takvu ne treba ni razvijati i konačno onu državu koja poljoprivredu koristi kao razvojnu šansu Srbije samo u predizbornim obećanjima. Razlog više da se podrži Ministarstvo poljoprivrede u lobiranju za što veći agrarni budžet u 2010. godini. Uostalom to je premijer Cvetković i obećao. Vrlo brzo ćemo videti koja Srbija će pobediti.

Direktor „Produktne berze“ N.Sad

Žarko Galetin