Opšta je konstatacija, kako stručne tako i šire javnosti, da je „Produktna berza“ iz Novog Sada povratila ne samo svoju tržišnu poziciju, već i autoritet institucije koja je ove godine proslavila 50 godina postojanja. Naime, prolazeći veoma trnovit put razvoja u svom pedesetogodišnjem postojanju, „Produktna berza“ je poslovala u uslovima raznih sistemskih rešenja koja su diktirala privredni ambijent države i vremenom berza je gubila svoju osnovnu funkciju organizatora berzanskog tržišta i izveštavanja najšire javnosti o dešavanjima na tom tržištu. Ipak, ključni preokret započeo je sa prvim godinama novog veka. O tome za „Akter“ govori direktor „Produktne berze“ Novi Sad, Žarko Galetin.

„Za konačno pozicioniranje ’Produktne berze’ izdvojio bih dva ključna datuma. To je najpre prvi januar 2002. godine, kada je uveden klasičan berzanski sistem trgovanja koji se odvija putem uparivanja naloga kupovine i prodaje (limit nalozi) na SPOT tržištu. Takvo tržište ima karakter kontinuiranog berzanskog tržišta, jer se trguje svakog radnog dana od 8 do 14 časova, a ’Produktna berza’ je ustanovila svoja Pravila berzanskog trgovanja, uslove za kotaciju i listiranje robe, forme arbitriranja... Drugi bitan datum jeste osmi novembar 2007. godine. Naime, na sednici Republičke Vlade, toga dana doneta je odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta preduzeća, čime je ’Produktna berza’ promenila svoj vlasnički status i iz forme društvenog preduzeća, transformisala se u akcionarsko društvo. Dakle, ’Produktna berza’ Novi Sad danas je jednopersonalno zatvoreno AD, pri čemu je država jedini akcionar. Sa jedne strane autoritet države, kao vlasnika berze, a sa druge strane odmerena medijska promocija, vratili su berzu na tržišnu scenu kao nezaobilazni i neophodni deo tržišnog mozaika, pogotovo u sektoru organizovanja berzanske trgovine poljoprivrednom robom. Obim i način na koji je ’Produktna berza’ danas prisutna u javnosti, dokaz je da se podatak koji objavljuje berza afirmisao kao referentni podatak na najširem medijskom prostoru“, kaže Galetin.

„Obim i način na koji je ’Produktna berza’ danas prisutna u javnosti, dokaz je da se podatak koji objavljuje berza afi-rmisao kao referentni podatak na najširem medijskom prostoru“

Ove godine bilo je mnogo aktivnosti koje su preko PB podsticale agrar, čime je berza pokazala da nije samo puko mesto susreta ponude i tražnje, ali se čini da je jedino mesto gde se gotovo ne osete monopolistički i drugi negativni uticaji. Osim svoje osnovne funkcije organizatora berzanske trgovine, „Produktna berza“ danas sve češće „ustupa“ svoju logistiku za organizovanje i realizaciju raznih intervencijskih projekata koje finansira država. Razlog za takvo poverenje države prema „Produktnoj berzi“ svakako leži u dokazano dobrom, transparentnom i poštenom organizovanju trgovanja koje pruža tehnologija trgovanja koje orga nizuje berza u Novom Sadu. Na taj način država javno stavlja do znanja svim potencijalnim korisnicima intervencijskih poslova, da su ravnopravni u korišćenju mogućnosti trgovanja u tim poslovima u skladu sa kriterijumima koje je propisala. To poverenje države svakako podiže kapacitet i autoritet berze u smislu dobrog i korektnog poslovnog partnera.

„Produktna berza“ u Novom Sadu danas je jedini tržišni prostor za koji se može reći da predstavlja mesto gde se uspostavljaju pravi tržišni odnosi lišeni svakog monopola, pristrasnosti i pritisaka. Naime, na berzi se kotiraju ponuda i tražnja robe na bazi standarda kvaliteta robe, a na osnovu potpuno suverene volje prodavaca i kupaca da svoju kotaciju ponude ili tražnje ispostave po uslovima koji njima odgovaraju. U slučaju da se tako slobodno izražena volja kupaca sa jedne i prodavaca sa druge strane u potpunosti „preklope“ u pogledu kvaliteta robe, cene, uslova plaćanja..., tada dolazi do tzv. „uparenja“ naloga po čemu tako realizovana kupoprodajna transakcija predstavlja pravi odnos snaga na tržištu gde niti prodavac „poznaje“ kupca, niti obrnuto, sve dok ne dođe do već pomenutog uparivanja naloga.Dakle, tehnologija trgovanja je ta koja trgovanje preko berze izdvaja od ostale vanberzanske trgovine. Upravo to predstavlja jedno svojevrsno izmeštanje poverenja sa personalnog na institucionalni nivo, te zbog toga i ovako postignuta cena predstavlja referentnu tržišnu cenu nastalu isključivo na bazi pronalaženja ravnotežne cene ponude i tražnje.

„Donošenjem Zakona o robnim berzama otvorila bi se zakonska mogućnost za kona-čno institucionalno zaokruženje robne berze sa mogućnošću otvaranja novih, pre terminskih tržišta“

Uprkos vidnom napretku poslednjih godina, ostaju ogromni potencijali koji „Produktnoj berzi“ daju mogućnost zauzimanja liderske pozicije u regionu. Priču o poređenju „Produktne berze“ iz Novog Sada sa berzama u okruženju, možemo analizirati sa nekoliko aspekata. Istorijski, berza u Novom Sadu u odnosu na berze našeg bližeg okruženja (pre svega mislim na robnu berzu u Budimpešti i berze zemalja bivšeg tzv. Istočnog bloka) nastala je mnogo ranije, tačnije još 1921. godine, a obnovila je svoj rad 1958. godine, dakle u vreme kada se u tim zemljama sve što je na bilo kakav način bilo vezano za pojam „tržište“ smatralo svojevrsnom političkom izdajom i sredstvom za zloupotrebu radničkih interesa. Međutim, kod nas još od tih vremena datira potreba da se robno tržište na izvestan način uvede u sistem berzanskog trgovanja. Dakle, sa tog aspekta, mi imamo mnogo bogatiju i dužu tradiciju od zemalja našeg bližeg okruženja. Međutim, sve što se od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka dešavalo, išlo je u pravcu razvijanja robnih berzanskih tržišta upravo u zemljama te bivše „sovjetske provenijencije“, a našeg relativnog zaostajanja za tim zemljama. Ipak, novija dešavanja u pogledu satusnog redefinisanja „Produktne berze“, kao i najave donošenja čitavog niza zakonskih propisa koji bi trebalo da reafirmišu tržišne institucije, pa i robnu berzu, ulivaju nadu da će i „Produktna berza“ prerasti nacionalne okvire i postati mesto gde će šire regionalno tržište odmeravati snagu, po čemu bi i berza u Novom Sadu postala berza od regionalnog značaja.

Zakonski okviri polako otvaraju i nove mogućnosti atraktivnog trgovanja poljoprivrednim proizvodima

Stvaranje institucionalnog okvira za jačanje berzanske trgovine jedan je od osnovnih preduslova za dalji razvoj „Produktne berze“ u Novom Sadu. U ovom trenutku mi na „Produktnoj berzi“ vidimo najneposredniju korist od donošenja, odnosno dobre implementacije tri ključna zakonska propisa. Prvo, to je Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zatim Zakon o robnim berzama i Zakon o zaštiti konkurencije. Zakon o javnim skladištima već je donet, a jedna od osnovnih „tekovina“ tog zakona svakako će biti definisanje jedne hartije koja u svojoj podlozi ima robu, a to je robni zapis. To je hartija koja bi svojim izuzetno visokim standardom i tržišnim performansama bitno podigla tržišni kapacitet našim poljoprivrednim proizvođačima sa jedne strane, odnosno tržišni kapacitet same robe sa druge strane. Donošenjem Zakona o robnim berzama otvorila bi se zakonska mogućnost za konačno institucionalno zaokruženje robne berze sa mogućnošću otvaranja novih, pre svega, tzv. terminskih tržišta koja su i najprisutnija na pravim modernim robnim berzama u svetu. Doprinos antimonopolskog zakona mislim da ne treba posebno objašnjavati.

Takav ambijent stvara nove mogućnosti i uvođenje novih tržišnih instrumenata, pre svega fjučersa i opcija. Ogleda li se u njima budućnost rada „Produktne berze“? Otvaranje novih tržišta, svakako je jedan od osnovnih zadataka „Produktne berze“ u perspektivi. Većina stranih berzi, koje nama danas služe kao reper tržišta za praćenje cena, u stvari su terminska tržišta. Na tim tržištima učesnici u trgovanju uglavnom su brokersko-dilerska društva, investicioni fondovi, država... Dakle, to su uglavnom fjučers tržišta ili tržišta opcija. Oba tržišta pretpostavljaju jednu veliku likvidnost tržišta, ali sa druge strane svojim mehanizmima trgovanja otvaraju veoma pouzdane i fine mogućnosti zaštite cene proizvođačima od cenovnih rizika i gubitka na ceni (poslovi „hedžinga“). Do momenta kada će i kod nas zaživeti to terminsko tržište, mi treba da izvršimo još dosta priprema pre svega u edukativnom, ali i tehničkom smislu.

Pored otvaranja perspektiva za terminskim trgovanjem „Produktna berza“ bi kao svoje perspektivne zadatke u bližoj budućnosti trebalo da fokusira na pospešivanju i usavršavanju modela SPOT trgovine i uvođenje novih materijala na SPOT tržište kao što je robni zapis. Svakako da će jedan od osnovnih zadataka biti povećanje sigurnosti učesnika u trgovanju, time što bi se postepeno prelazilo na sistem trgovanja „u kliringu“. To podrazumeva da u svakom poslu berza na sebe preuzima ulogu kupca u odnosu na ponudu, odnosno prodavca u odnosu na tražnju. Time bi berza na sebe preuzela ulogu potpunog „zaštitnika“ svih učesnika u trgovanju od rizika „iskakanja“ jedne ili druge strane u trgovanju. Povećanjem sigurnosti u trgovanju u potpunosti bi se zaštitio integritet tržišta, a berza bi postala još atraktivniji i privlačniji tržišni medij. Dakle, budućnost robnog berzanskog tržišta svakako jeste organizacija pouzdane i sigurne SPOT trgovine uz uporedo razvijanje i afirmaciju terminskih tržišta.

Aktuelna dešavanja na tržištu roba koje organizuje „Produktna berza“, danas se mogu okarakterisati u najkraćem kroz dve konstatacije: oživljavanje trgovanja i rastući trend cena roba. Naravno, daleko smo od konstatacije da naši poljoprivredni proizvođači mogu biti zadovoljni onim što se dešava na tržištu u pogledu nivoa cena, ali u odnosu na to šta se dešavalo sredinom godine i početkom jeseni, kada su uglavnom sve robe iz primarnog agrara dostigle svoj ovosezonski minimum, trenutna dešavanja svakako otvaraju perspektivu da će se tržište ovih roba ipak oporaviti bar do nivoa koji može da „zatvori“ kalkulaciju cene koštanja proizvodnje. Trendovi na referentnim svetskim berzama takođe ukazuju da bi cene poljoprivrednih roba kod nas u jednom srednjoročnom periodu mogle da imaju tendenciju blagog porasta.