Da bismo uopšte mogli da se latimo analize tržišta ili još više od toga, tržišne prognoze, moramo poći pre svega od suštine logike tržišta. Ta logika počinje i završava se na relacijama odnosa ponude i tražnje. Međutim, nije baš sve tako jednostavno kako izgleda. Naime, tržište može biti dobro organizovano, ali imamo i manje ili više neuređena, izmonopolisana i od strane pojedinih tržišnih učesnika kontrolisana tržišta. Sa druge strane, danas tržište definitivno moramo posmatrati kao jednu globalnu pojavu. Protok robe, novca i kapitala danas su brži nego ikada ranije. Dakle, sve napred navedeno moramo da uvažimo ako hoćemo da izvedemo što preciznije tržišno predviđanje. Prema tome, kako će se ponašati neki netržišni faktori u formiranju cena nekog proizvoda, koliko će na tržišna dešavanja uticati država svoijm administriranjem ili monopolske strukture rukovođene svojim interesima, stvar je posebne analize koje nekada mogu da analitičara odvedu u puke spekulacije i površne pretpostavke sa krajnjim ishodom u pogrešnom zaključku.

Upravo iz tih razloga ova kratka tržišna elaboracija zasnivaće se isključivo na činjenicama. Činjenice su upravo jedini pouzdani osnov koji može izvesti na pravi trag. Sve ostalo može u manjoj ili većoj meri da zamagli taj trag, ali ipak ne toliko da nam on ne pokaže generalne tržišne pravce.

Konačno, kako danas izgleda tržište pšenice u svetlu konkretnih brojki i pokazatelja. Činjenice su sledeće: Svetska proizvodnja pšenice ove godine iznosi po poslednjem izveštaju američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) 658 miliona tona ili za 51,6 miliona tona više nego prošle godine, što procentualno predstavlja povećanje od oko 8,5%. Po prvi put posle dužeg niza godina svetske zalihe će se povećati, a svetska proizvodnja će premašiti ukupnu potrošnju za čitavih 24 miliona tona. Što se cene tiče, referentni cenovni indikator svakako je berza u Čikagu (CBOT), a ona od kraja februara meseca ove godine, kada je dostigla svoj apsolutni maksimum od 470,32 dolara po toni, ima tendenciju jasno izraženog pada, pa sada, krajem jula meseca iznosi 289,40 dolara po toni ili prevedeno po srednjem kursu na dan 25.07.2008. godine 14,34 din/kg.

Naravno, da na cene kod nas od opštih svetskih tržišnih dešavanja još jači uticaj imaju kretanja na tržištu zemalja regiona. Koje su to države ? Pre svega to su zemlje naši prvi susedi, ali i zemlje crnomorskog basena, dakle oni proizvođači koji zbog blizine svojih skladišnih destinacija (crnomorske luke) predstavljaju neposredne konkurente našim proizvođačima. Ponuda pšenice iz tih zemalja bitno je veće nego prošle godine. Mađarska ima oko 2 mil. tona tržišnog viška, Rumunija oko 3 miliona tona, a Bugarska 1,35 mil. tona pšenice namenjene izvozu. Koliko će zemlje crnomorskog regiona imati pšenice namenjene izvozu pokazuje prost zbir izvoznih viškova tri najveća proizvođača i to Rusije sa 15 miliona tona izvoznog viška, Ukrajine sa oko 7,5 miliona tona i Kazahstana sa oko 6,5 miliona tona viška. Sve u svemu samo ovih šest pomenutih zemalja konkurišu na tržištu sa približno 35,35 miliona tona pšenice. Što se cena tiče za tržište pomenutog regiona kao referentnu uzećemo jedinu berzanski formiranu cenu, a to je cena na berzi u Budimpešti koja na dan 25.07.2008. godine iznosi 180,52 EUR-a po toni, odnosno 14,05 din/kg.

Situacija na našem tržištu uglavnom je opšte-poznata. Rod je procenjen na oko 2,15 miliona tona, što uz prelazne zalihe otvara prostor za izvoz od oko 600 hiljada tona hlebnog žita. Situacija dijametralno suprotna od početnog straha sa početka godine kada su sumorne prognoze govorile da na bazi nikad manje zasejanih površina nećemo zatvoriti domaće bilansne potrebe, pa do činjenice da po svođenju rezultata žetve imamo veoma zavidan izvozni potencijal. Upravo takav razvoj situacije po pitanju prinosa, što u tržišnom smislu predstavlja povećanje ponude, dovodi i do pada cena na domaćem tržištu. Podsetimo samo da je svoj rekord na „Produktnoj berzi“ pšenica imala 27.02.2008. godine, a iznosio je 23,50 din/kg bez PDV. Početak žetve nije označio i intenziviranje trgovanja. Razloge znamo. Tek početkom jula meseca tržište se donekle otvorilo, a cena se kretala u prvim nedeljama u dijapazonu od 15,20 din/kg pa do 15,70 din/kg. Od sredine jula na organizovanom tržištu koje organizuje „Produktna berza“ nije mogla da se postigne veća cena od 15,35 din/kg, a u trećoj nedelji jula ona dostiže svoj ovogodišnji minimum od 14,50 din/kg.

Pretpostavljam da pomenuti podaci za zdravorazumskog čoveka predstavljaju dobre osnove za donošenje nekih zaključaka po pitanju sadašnje cene na domaćem tržištu, ali i cenovnih perspektiva u narednom periodu. To je realnost. Međutim, domaća javnost predvođena kvazi dušebrižnicima stalno pronalazi krivca za nisku cenu pšenice. Da li je to tržište ? Svakako ne. Tržište ima svoju neumoljivu logiku koja je po svemu prepoznatljiva i ove godine. Jedina institucija koja organizuje trgovanje po berzanskim principima kod nas je „Produktna berza“ u Novom Sadu. Insinuacije da je berzansko tržište izmanipulisano od strane pojedinih interesnih grupa jednostavno nije tačno i predstavlja samo jedan od pokušaja traženja krivca na drugoj strani. Pravi odgovor na dugoročno rešenje problema tržišta pšenice leži u izgradnji tržišnih institucija i svakako u većoj finansijskoj podršci od strane države i to onoj vrsti podrške koja neće neposredno uticati na cene, već koja će generalno dati veći finansijski kapacitet proizvođaču što u prevodu znači premija po hektaru. Izjava novopostavljenog ministra Dragina na sastanku Poslovne asocijacije poljoprivrednika Vojvodine u Kovilju, uliva nadu da će se taj problem konačno početi suštinski da se rešava donošenjem Zakona o javnim skladištima, borbom protiv monopola, i konačno većim podsticajima, tj. značajnijim povećanjem već pomenute premije po hektaru.



Žarko Galetin

Direktor „Produktne berze“