Podsetimo se. Narušeni bilansi na tržištu žitarica u smislu nesrazmerno bržeg rasta tražnje u odnosu na proizvodnju doveli su do prave eksplozije cena na svim svetskim berzama. Tako je berza u Čikagu zabeležila apsolutni pedesetogodišnji cenovni maksimum na tržištu pšenice krajem februara, kada je ista dostigla cenu od preko 470 dolara po toni. Slično je bilo i sa kukuruzom. Efekat dešavanja na globalnom nivou, i te kako se osetio i u Evropi, pa i kod nas. Cena pšenice od 23,50 din/kg bez PDV najveća je cena na našem tržištu od kada se prate dešavanja na organizovanom robnom tržištu. Kukuruz je u jeku najveće ponude u vreme berbe oktobra meseca prošle godine dostigao cenu od preko 17,00 din/kg bez PDV. Eskalacija cena žitarica otvorila je niz zabrinjavajućih pitanja od kojih su dva dominantna : Da li će biti dovoljno hrane i po kojoj ceni će se kupovati? Koliko se ovom problemu ozbiljno prišlo, najbolje govori činjenica da je Evropska unija ozbiljno korigovala svoju agrarnu politiku u pravcu „oslobađanja“ većih površina za proizvodnju ratarskih kultura, dok su SAD znatne površine koje su bile na režimu „odmaranja“ odobrili za ispašu stoke kako bi se uštedeo kukuruz koji se sve više plasira u proizvodnju bioetanola.

Dobro organizovan tržišni sistem u sektoru roba u razvijenim ekonomijama po ko zna koji put aktivirao je sve svoje mehanizme da dobro preraspodeli sve tržišne viškove u skladu sa potrebama tržišta. Ko je bio prinuđen da kupuje žitarice prošle godine, skupo ih je platio, a ko je posedovao dotičnu robu mogao je sasvim dobro da zaradi.

Ova godina, dijametralno je različita od prethodne. Naime, poučeni prošlogodišnjim dešavanjima, sve ozbiljne agrarne ekonomije podigle su nivo gotovosti svih svojih potencijala i kao rezultat toga imamo bitno veći ukupan rod, pa samim tim i ponudu žitarica, a što je opet dovelo do naglog pada cena. Kako to izgleda na važnijim svetskim terminskim berzama danas, početkom oktobra meseca najbolje govore sledeći podaci o cenama prevedenih po srednjem kursu na dinarske iznose : pšenica na berzi u Čikagu 13,52 din/kg, na berzi u Parizu 12,44 din/kg, na berzi u Budimpešti 10,46 din/kg, a cena na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu 13,50 din/kg. Jasno je koliki je to pad u odnosu na prošlu godinu. Što se kukuruza tiče pad cene je još drastičniji : Čikago – 10,47 din/kg, Pariz – 10,75 din/kg, Budimpešta 7,37 din/kg i Novi Sad 7,90 din/kg.

Međutim, ne zaboravimo konstataciju o krizi na finansijskim berzama sa početka teksta, koja opominje da bi uzrok iste mogla biti sve glasnije pominjana recesija američke, pa i svetske privrede. Zašto je ova konstatacija bitna za sektor robnih tržišta ? Naime, upravo prošle godine kada je već pomenuti cenovni rekord pšenice u Čikagu dostigao neslućeno velike vrednosti, vodeći svetski analitičari berzanskih kretanja su se oglasili sa podatkom da su upravo potencijalni gubitnici na već uzdrmanom hipotekarnom tržištu, jednostavno „pobegli“ u sigurnije vode i svoj kapital preselili na robna tržišta. Naravno, veliki priliv kapitala na strani tražnje, samo je ubrzao uzlazne cenovne tokove, i izvršio dodatni pritisak na ponudu, što je konsekventno efektuiralo i rastom cena na robnim berzama. Ti isti investitori, po najavi Američke centralne banke o smanjenju kamata, procenili su da je ponovo unosnije ulagati na tržište kapitala, te su se vrlo brzo povukli sa robnog tržišta i to tako što su kao dobri market mejkeri „napravili“ tržište na robnoj čikaškoj berzi po svojoj meri, isforsirali ekstremno visoke cene, a onda se povukli i cene su naglo počele da padaju.

Može li se sa prethodnom pričom povući paralela sa aktuelnim dešavanjima na vodećim finansijskim i robnim berzama u svetu danas? Svaka kriza je priča za sebe, ali oprez analitičara u pogledu relevantnosti cena na robnim berzama u vreme kada finansijske berze preživljavaju tako duboku i ozbiljnu krizu, navodi na zaključak da se ne isključuje mogućnost „prelivanja“ krize i na robna tržišta. Kako će se ovaj put osetiti taj uticaj prepustimo analogiji, koja ponekad međutim ume i da zavara trag.

Zbog toga, pozovimo se na elementarnu tržišnu logiku ograničenu na tumačenje relacija ponude i tražnje. To je ono što je u ovom trenutku ipak, najpouzdanije. Ta logika govori nam sledeće: pšenice je u svetu rodilo oko 680 miliona tona ili 10% više nego prošle godine i posle mnogo godina prinos pšenice veći je od očekivane potrošnje, za razliku od kukuruza čiji je ukupan prinos oko 780 miliona tona, što je približno prošlogodišnjem rodu, uz podatak da je tražnja na tržištu kukuruza bitno povećanja u odnosu na prethodnu godinu. Ove naznake bilansnih kretanja na tržištu pšenice i kukuruza jasno upućuju da bi ove godine tržište pšenice moglo da bude prilično stabilno, dok bi se na tržištu kukuruza mogla očekivati iznenađenja. Na žalost trenutno smo na „donjoj“ granici iznenađenja, ali verujem da strpljenje, pogotovo na tržištu kukuruza na duži vremenski period može da se isplati.





Direktor „Produktne berze“

Žarko Galetin