-Srbija je danas bliže Evropskoj Uniji nego ikad ranije. Upitnik koji naša Vlada treba da popuni i dostavi ga EU, sadrži mnoga važna pitanja od ključnog značaja za ocenu može li i kojim tempom Srbija da postane deo velike evropske porodice. Jedan od bitnijih segmenata u čitavoj evropskoj priči su svakako pitanja koja se tiču tržišta i monopola. Ono na šta mi u „Produktnoj berzi" u Novom Sadu godinama ukazujemo, a u svetlu upravo ubrzanih evro-reformi, jeste potreba za uređenjem tržišnog prostora u sektoru robnih tržišta što se u ovom momentu nameće se kao imperativ. Kada imate tako jedan jasan zahtev i potrebu, postojanje institucije kakva je danas „Produktna berza" od nemerljivog je značaja.

Prilikom razgovora o ulasku Srbije u EU obično se govori o onome što su nedostaci Srbije u odnosu na ostale zemlje u okruženju koje takođe imaju isti cilj. A da li je Srbija u nekim segmentima u prednosti u odnosu na ostale zemlje koje teže EU?

„Produktna berza" godinama razvija i do mere u kojoj joj zakonska infrastruktura omogućava, unapređuje sistem berzanskog trgovanja na SPOT tržištu. Dakle, ogromna komparativna prednost Srbije u odnosu na ostale zemlje koje se nalaze pred vratima EU, pa čak i na neke zemlje koje se nalaze u EU, jeste činjenica da postoji institucija koja je jednostavno navikla tržište i bukvalno instalirala jedan dobar trening sistem trgovanja na organizovanom berzanskom tržištu uz minimum zakonskog okvira koji je u ovom trenutku toliko neprimeren i skučen da je donošenje novog Zakona o robnim berzama neophodnost.

Kolika je potreba naših tržišišnih učesnika da svoj nastup na tržištu povere jednom ovakvom tržišnom mediju kao što je berzansko tržište, najbolje govori podatak da se kako broj članova berze, dakle tržišnih učesnika, broj sklopljenih ugovora na berzi, pa i obim prometa preko „Produktne berze" stabilizovao u proteklih pet godina na veoma zavidnom nivou. Primera radi „Produktna berza" preko svog „berzanskog parketa" isprometuje između 3% i 5% ukupnog tržišnog viška na tržištu žitarica. Prosečan broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora preko berze proteklih godina iznosio je preko 1.300, a obim prometa robe oko 150.000 tona.

Kako ocenjujete pozicije „Produktne berze" u kriznoj 2010. godini? Da li i u kojoj meri „Produktna berza" može da zaštiti proizvođače od malverzacija i prevara na tržištu?

Najbolja potvrda stabilne tržišne pozicije berze u Novom Sadu jesu rezultati poslovanja u 2010. godini. Dakle, godina koja će ostati zabležena kao godina krize i koja je posle jednog perioda relativno dobrog privrednog ambijenta, ponovo na površinu izbacila problem nelikvidnosti i velikih unutrašnjih dugovanja, upravo je bila godina koja je pokazala da se baš u takvim neuralgičnim situacijama tržište sve više okreće pouzdanim partnerima, i sigurnijim modelima trgovanja i institucijama od poverenja, a to je u 2010. godini to isto tržište u potpunosti prepoznalo u „Produktnoj berzi". Prema uglavnom svim pokazateljima, 2010. godina će biti najuspešnija poslovna godina za „Produktnu berzu" u poslednjih 25 godina.

Jedan od najpouzdanijih pokazatelja kredibiliteta „Produktne berze" je poverenje u podatke koje ona prezentuje. U kojoj meri se danas u javnosti Srbije kao merodavni uzimaju podaci „Produktne berze"?

O poziciji „Produktne berze" i poverenju u njene informacije najbolje će posvedočiti podaci o njenoj medijskoj zastupljenosti. Naime, svi referntni mediji bilo da su elektronski ili pisani, kao i svaki iole ozbiljniji analitičar robnih tržišta, danas će za svoje uporište u izveštavanju ili analizi koristiti podatak o tržišnim dešavanjima na „Produktnoj berzi" iz Novog Sada. Ne umanjujući vrednost informacije o kretanjima cena koje dobijamo putem anketa ili pukog usmenog raspitivanja, ipak za pravo saznanje o relevantnim tržišnim kretanjima koristimo podatak sa berze. Osnovi razlog za ovo leži pre svega u suštini berze kao tržišnog medija. Dakle, berza kao nepristrasni tržišni prostor gde se na osnovu izražene volje učesnika u trgovanju da kupi, odnosno da proda robu, sa jasno utvrđenim pravilima trgovanja u ravnopravan položaj stavljaju i kupac i prodavac, pri čemu se u centar tržišnog dešavanja stavlja roba, a ne nominalno kupac i prodavac. Dakle, čitav tržišni mehanizam pomera poverenje učesnika sa personalnog nivoa na institucionalni. Jednostavnije rečeno – berzanski sistem trgovanja u najvećoj meri otklanja rizik manipulacije i prevare, a istovremeno daje sigurnost učesnicima u trgovanju da će se njihova volja izražena kroz nalog kupovine odnosno prodaje u potpunosti poštovati.

Ako uporedite poslovanje „Produktne berze" sa berzama u okruženju, kako biste ocenili njen rad?

Trenutna pozicija „Produktne berze" u odnosu na robne berze iz okruženja je izuzetno dobra. Da bismo procenili status naše jedine robne berze u odnosu na druge berze ne možemo, a da se ne dotaknemo bogate prošlosti. Naime, „Produktna berza" N.Sad osnovana je prvi put još 1921. godine, a njen rad je, pošto je prestala sa radom početkom II svetskog rata 1941. godine, obnovljen 1959. godine. Dakle, u vreme kada se u bližem regionu, pogotovo u zemljama provenijencije SEV-a, sa državno – planskom privredom, tržišna ekonomija smatrala političkom izdajom, kod nas se ipak, negovalo tržište i to organizovano, berzansko tržište, u okolnostima koje je društveno uređenje omogućavalo. Danas, za referentnu cenu na tržišnom dešavanju u regionu mi uzimamo cenu sa berze u Budimpešti. Zašto svoju lidersku poziciju nije preuzela robna berza u Novom Sadu, kada je za to imala iskustvo, tradiciju, referencu...?To je problem i zadatak, koji sadašnji menadžment PB u Novom Sadu pokušava da reši i vrati poziciju PB na lidersko mesto u regionu Jugoistočne Evrope u sektoru robnih tržišta. „Produktna berza" u nedostatku odgovarajuće zakonske i institucionalne infrastrukture organizuje trgovanje samo na SPOT tržištu, jer je to u ovom trenutku jedini moguć način organizovanja trgovanja robama berzanskog tipa. Sve ostale robne berze su pretežno terminske berze, sa manje ili više razvijenim modelima trgovanja takozvanim robnim derivatima.

Kada možemo očekivati donošenje zakona o robnim berzama, a koji bi na sistematičan način uredio ovo važno pitanje? Koliko će „Produktna berza" biti uključena u proceduru donošenja ovog važnog zakona?

Za kraj ovog razgovora s velikim zadovoljstvom mogu da kažem i jednu izuzetno dobru vest. Naime, Ministarstvo trgovina i usluga je formiralo komisiju za izradu Nacrta zakona o robnim berzama. Ja sam imao veoma konstruktivan razgovor sa članovima ove komisije u pripremi sastanka sa ministrom Slobodanom Milosavljevićem. Ministar Milosavljević je inače dao punu podršku konceptu robne berze, upravo kako smo mi to koncipirali na „Produktnoj berzi" i izrazio je puno uverenje da će upravo „Produktna berza" biti ta institucija koja će na pravi način implementirati zakon u praksi, što između ostalog podrazumeva i mogućnost otvaranja novih tržišta, kao što su terminska tržišta fjučers, kao i mogućnost opcionih ugovora. Nadam se da ćemo sledeće godine u ovo vreme pričati upravo o prvim iskustvima u trgovanju na ovim terminskim tržištima.