Konkretan primer jednog od takvih specifikuma, jeste pitanje statusne transformacije „Produktne berze“ iz Novog Sada.

Zašto je „Produktna berza“ toliko specifična što je izdvaja od ostalih preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom koje očekuje zakonom predviđena privatizacija?

Pre svega to je način na koji je osnovna, kao  i koji su motivi njenog osnivanja bili. Dakle, „Produktna berza“ Novi Sad, osnovana je Uredbom Vlade Republike Srbije 03.12.1958. godine sa osnovnom funkcijom organizovanja berzanske trgovine i izveštavanja o kretanju cena na berzanskom tržištu. Tu je funkciju berza u Novom Sadu u zavisnosti već od zakonske regulative koji su tangirali poslovanje berze tokom proteklih bezmalo 50 godina, u manjoj ili većoj meri i vršila i kao takva slovila za jedinu organizaciju berzanskog načina organizovanja robnog tržišta kako u SFR Jugoslaviji, tako i danas u Srbiji. Naravno da je model kako je „Produktna berza“ davne 1958. godine postavljena danas prevaziđen i da u duhu novog privrednog ambijenta i poslovanje berze treba da se prilagodi. Napori na tehničkom opremanju i osvremenjavanju tehnologije berzanskog trgovanja i izveštavanja su učinjeni i danas su evidentni. Naime, od 01.01.2002. godine trgovanje preko „Produktne berze“ se odvija putem klasičnog berzanskog uparivanja naloga kupovine i prodaje ( limit nalozi) na SPOT tržištu. Tržište ima karakter kontinuiranog berzanskog tržišta (trgovina se odvija svakog radnog dana od 8,00– 14,00 časova), a „Produktna berza“ ima svoja Pravila berzanskog trgovanja, uslove za kotaciju i listiranje robe, forme arbitriranja ... Informacije sa „Produktne berze“ danas su nezaobilazni deo poslovnih vesti kako u elektronskim, tako i u najtiražnijim pisanim medijima. Prosečan godišnji obim prometa robe preko „Produktne berze“u poslednjih 5 godina iznosio je preko 100.000 tona robe. Inače, „Produktna berza“ je neretko ustupala svoju logistiku prilikom intervencija države na tržištu ili realizacija robnih donacija.

Dakle, sve je tu : tržišni materijal postoji ( dokaz -obim prometa), prihvaćen je model organizovanja trgovine ( dokaz - preko 300 članova berze spremnih da trguju preko berze), kvalitetna informacija ( dokaz – značajna medijska prisutnost), poverenje države (dokaz – ustupanje organizacije intervencijskih i donacijskih poslova).

U čemu je onda problem?

Problem je upravo u pravnom statusu berze i ograničenjima u poslovanju kao posledice takvog statusa. Već koji put javnost se upoznaje sa činjenicom da danas nema zakonskog okvira za funkcionisanje robnih berzi. Postojeći Zakon o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata, trenutno je jedini zakon koji tretira berzu kao instituciju koja organizuje tržište po berzanskim principima, ali na žalost u okviru obuhvata tržišnog materijala koji se može pojaviti na organizovanom berzanskom tržištu nema robe, niti hartije koja u svojoj podlozi ima robu. Prema tome, nema prostora ni za robnu berzu. Da bi se taj problem prevazišao, pokrenuta je inicijativa od Ministarstva privrede da se izradi poseban Zakon o robnim berzama. Ministarstvo trgovine ( u čijem je resoru donošenje ovog zakona), formiralo je radnu grupu za izradu Nacrta zakona o robnim berzama. Radna grupa je obavila povereni joj posao, a u međuvremenu, iako nije ni otvorena javna rasprava o  ovom dokumentu, niti je isti prošao prethodnu proceduru na republičkoj vladi, usledile su prve oštre kritike. Da ne ulazimo u primedbe i sugestije tehničkog karaktera, koje bi svakako mogle da budu predmet rasprave i eventualnog prihvatanja, bitna je jedna osnovna i principijelna primedba : Da li materiju organizovanja robnog berzanskog tržišta treba uopšte regulisati posebnim zakonom? Da bi se uključila sva nadležna Ministarstva po ovom pitanju, potražena su mišljenja od Ministarstva Privrede ( kao inicijatora za donošenje posebnog zakona) i Ministarstva finansija ( u čijoj nadležnosti je Zakon o tržištu hov). Jedna od bitnih posledica donošenja ovog zakona bila bi i ta što bi osnivačka prava na „Produktnu berzu“ preuzela država, čime bi ova institucija u startu zadržala svoje osnovne funkcije organizartora robnog berzanskog tržišta i automatski rešila svoj vlasnički status.

U skladu sa svojim principijelnim opredeljenjem i sagledavanjem objektivne situacije na našem robnom tržištu, Ministarstvo privrede ostalo je na stanovištu da se materija uređenja robno – berzanskog tržišta uredi posebnim zakonom. Za razliku od Ministarstva privrede, Ministarstvo finansija je dalo mišljenje da je postojeći institucionalni okvir ( Zakon o tržištu hov) uz donošenje Zakona o javnim skladištima dovoljan da zaživi robno berzansko tržište i da ga ne treba uređivati posebnim zakonom. Dakle, problem je vraćen na početak, a priča o organizovanju robnog berzanskog tržišta zapala u potpuni ćorsokak.

Da ne ulazimo u argumentaciju za i protiv, stojimo na raspolaganju da se stručna debata na ovu temu otvori i odbranimo argumentaciju u korist donošenja novog, posebnog Zakona o robnim berzama. Međutim - ponovo problem. Ko i kada će obnoviti proces donošenja novog Zakona o robnim berzama, ili, da ne budemo islključivi u svom zahtevu, eventualno izmeni postojećeg Zakona o tržištu hov ? Vlada nije formirana. Kada će – ne zna se. Kada se i formira, pitanje je koliko će biti političke volje da se pitanje uređenja robnog berzanskog tržišta reši, a u tom kontekstu i status „Produktne berze“. Za to vreme „Produktna berza“ traži razumevanje, podršku na svim nivoima, počev od Republičkih organa, Pokrajinske vlade, Privredne komore Vojvodine, strukovnih organizacija, svojih članova... Da ne bude zabune, podrška članova berze iako u ovom tekstu na kraju stavljena, najviše nam znači u moralnom smislu naravno, jer to je grupacija koja će na kraju krajeva najviše biti oštećena gubljenjem „Produktne berze“ sa privredne scene.

Dakle, krug se zatvorio, a vreme ističe. Da ogolimo priču do kraja – treba li „Produktna berza“, ovakva i još bolja nego što je sada ili ne? Ili da banalizujemo čitav problem pitanjem : Da li je „Produktna berza“ 1.000 kvadratnih metara na atraktivnoj lokaciji u Novom Sadu kako to već sada merkaju potencijalni kupci, ili perspektivna moderna terminska robna berza sa svim blagodetima koje bi jedan takva institucija sa sobom mogla da donese?

Naravno, za donošenje prave i pravilne odluke nikad nije kasno, pa ni sada. Siguran sam da postoji dobra volja i dovoljan prostor da se problem povoljno reši, a „Produktna berza“ sačuva svoj integritet i autoritet institucije koji je u velikoj meri uticao da upravo ona bude jedan od „brendova“ Novog Sada, Vojvodine...

Direktor, Žarko Galetin