Šta se to desilo sa ovom, inače omiljenom berzanskom robom? Najkompententniji podatak o razmerama tržišne aktivnosti i cenovnih dešavanja na tržištu kukuruza svakako su najveća terminska robna berza u svetu CBOT – Čikaška berza, odnosno, jedna od najvećih SPOT berzi na svetu – MGEX – berza u Miniapolisu. Dakle, na berzi u Čikagu fjučers cena kukuruza je u periodu od početka septembra 2006. godine, pa do sredine januara 2007. godine porasla sa 97,63 $/t na 156,06 $/t ili za neverovatnih 59,85%. Da nije u pitanju običan sezonski rast cena, ukazuje i podatak da je recimo „fjučers na kukuruz“ 30.01.2006. godine ( pre tačno godinu dana) bio 82,12 $/t, tako da, ako bi se uzeo period januar 2006. – januar 2007. taj rast bi bio čak 90,03%. Spot cena na berzi u Miniapolisu kao izvedena ponderisana cena na bazi proseka dnevnih otkupnih cena preko 2.000 javnih skladišta u SAD porasla je sa 80,61 $/t od 01.09.2006. godine, na 142,32 $/t sa 15.01.2007. godine, što je rast od 76,55%.

Posledice ovakvih tržišnih dešavanja vrlo su predvidive. Neke se osećaju već sada, a to je osim dobre zarade kod berzanskih špekulanata , povećanje setvenih površina pod kukuruzom u narednoj ekonomskoj godini pre svega kod dva najveća svetska proizvođača SAD i Kine koji u u ukupnoj svetskoj proizvodnji participiraju sa preko 50% ukupne proizvodnje, a zatim i ostalih zemalja. Posledice koje će se osetiti tek kasnije i koje će imati i svoje „produženo dejstvo“ imaće svakako snažniji odjek u svetskoj ekonomiji. Kada se ovo kaže, najpre se misli na globalnu preraspodelu profita u korist sektora primarne poljoprivredne proizvodnje u odnosu na stočarstvo i mesnu prerađivačku industriju. Kakve će posledice proizvesti dalja cenovna spirala može se samo naslutiti. Konačna konsekvenca ovih dešavanja prema najpesimisitićkijim prognozama efektuiraće  na krajnjim korisnicima – konzumentima, a ona može da glasi : povećanje cena hrane – povećanje siromaštva i gladi najugroženijih delova čovečanstva.

Predviđati moguće scenarije posledica povećanje cena kukuruza može biti interesantan posao. Međutim, suština čitave priče je „šta je uzrok ovih tržišnih dešavanja i kako ga kontrolisati da se pesimističke prognoze iz prethodnog dela teksta ne bi ostvarile u svojoj najgoroj formi?“ Dakle, šta je uzrok napred pomenutih cenovnih skokova? Odgovor se nalazi u osnovnoj premisi tržišne logike: povećana tražnja – rast cene. Da ne idemo u daleku prošlost, pogledajmo svetske potrebe za kukuruzom u zadnje tri godine. Naime u 2005. godini te potrebe su bile 685 mil.tona, u 2006. godine one su iznosile 700,9 mil. tona, dok se u 2006. godini te potrebe iznosile rekordnih 725,8 mil. tona.

Konačno, šta je dovelo do povećane tražnje? Najzad, dolazimo do suštinskog razloga ove tržišne drame oko kukuruza.

Godina za nama ( 2006. godina), definitivno je kandidiovala kukuruz kao jednu od najznačajnijih sirovina za proizvodnju etanola.

Naravno, prva država koja je ozbiljno krenula u preradu kukuruza u etanol su SAD. Već sada, SAD oko 13% svoje ukupne proizvodnje kukuruza daje za proizvodnju etanola. Šta planira najveći svetski proizvođač i izvoznik kukuruza? Po procenama USDA do 2015. godine, 23% američke proizvodnje kukuruza će apsorbovati fabrike etanola, dok je po izjavi Bila Hejla predsednika Severnoameričke asocijacije za izvoz žitarica taj procenat čak 39%. Prevedeno u apsolutne iznose, tj tone to je preko 100 miliona tona kukuruza godišnje. Koliko je proizvodnja etanola od kukuruza uzelo maha u SAD najbolje pokazuje primer Ajove, države iz tzv. „kukuruznog pojasa“ koja već sada ima 25 destilerija etanola, a u planu je izgradnja još 26 novih destillerija. Ekonomista sa državnog Univerziteta u Ajovi Bob Visner predviđa da bi po izgradnji pomenutih destilerija iz ove države kompletna proizvodnja kukuruza išla za proizvodnju etanola. Ako se pri tom uzme u obzir činjenica da izvozni višak SAD pokriva 70% ukupnih svetskih izvoznih viškova, jasno je do kakvih će poremećaja na svetskom tržištu tek doći. Trend SAD-a pratile su i ostale zemlje u svetu. Dakle u pitanju je ništa drugo do sukob dve strategije : strategije proizvodnje energije i poljoprivredne strategije. Ili, kako je to slikovito rekao američki analitičar Lester Braun u magazinu „Fortune“: „Svet se suočio sa sukobom između 800 miliona motorizovanih koji žele da zaštite svoju mobilnost i 2 milijarde najsiromašnijih ljudi koji prosto žele da prežive.“ Dilema, ako to uopšte jeste, vrlo je potresna. Najjednostavnija računica „humane ekonomije“ pokazuje da je za proizvodnju bio-goriva za jedan pun rezervoar od 25 galona, potrebno žitarica dovoljno za prehranu 1 čoveka za godinu dana. Pobednik u ovoj neravnopravnoj utakmici nažalost unapred je poznat.

Koliko cela priča ima reperkusija na naše tržište? Obzirom da naši bilansi proizvodnje i potrošnje kukuruza ukazuju na to da smo mi izvoznici ove kulture, kretanja cena na svetskim tržištima nemaju tako neposredan i direktan efekat na kretanje cena kao što je to slučaj kod uvozno zavisnih zemalja. Najneposredniji uticaj na kretanje cena na domaćem tržištu dešava se na relacijama upravo tih naših internih bilansa u smislu : visok prinos – velika ponuda – mala cena i obratno. Međutim, upravo iz razloga što se i Srbija kao lider u proizvodnji kukuruza u regionu pojavljuje kao značajan izvoznik, efekti dešavanja na svetskom tržištu i te kako imaju uticaja na kretanje domaćih cena. Logično je da izvoznici vrlo brzo reaguju na promene cena u svetu i tako formiraju i svoju izvoznu cenu. Sa druge strane, kao eho efekat raste cena i u međusobnim trgovinskim transakcijama unutar domaćeg tržišta. Koliko su dobro informisani i spremni da racionalno odreaguju na aktuelna dešavanja na tržištu kukuruza u svetu, vispreni trgovci su pokazali još letos kada su kao nikada ranije bili zainteresovani za kupovinu kukuruza „na zeleno“ preko „Produktne berze“ po veoma povoljnoj ceni. Sve u svemu svetski cenovni trendovi posredno, ali vrlo jasno kreiraju cenovnu politiku i kod nas. Koliko je izražena ta korelacija svetske i domaće cene ukazuje upravo trend cena kukuruza na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu , koji ima sasvim istu liniju trenda rasta cena kao i 2 najveće svetske berze :

Podsećanja radi treba napomenuti da na domaćem tržištu ovo nije prvi put da kukuruz ima ovako skokovite cenovne promene. Poslednji put to se desilo 2004. godine, kada je krajem avgusta meseca cena kukuruza roda 2003. godine dostigla nivo od bezmalo 14,00 din/kg. Međutim, taj skok bio je posledica izrazito male ponude usled lošeg prinosa u 2003. godini i nije imao u osnovi dešavanja na svetskom tržištu. Zbog toga, današnja cenovna dešavanja na našem tržištu u koja su u velikoj meri utkana dešavanja na svetskoj pijaci treba shvatiti vrlo ozbiljno. Rešenje za ovu delikatnu situaciju treba tražiti pre svega u jednoj ozbiljnoj izbalansiranoj strategiji proizvodnje i zaštite kukuruza kao kulture namenjene pre svega kao komponente za stočnu hranu, ali i kao perspektivne sirovine za proizvodnju etanola. Sve u svemu zašto Srbija kao referentni proizvođač u regionu ne bi iskoristila priliku i još bolje se pozicionirala na svetskom tržištu kukuruza?

Kako bi samo bilo dobro i korisno imati razvijeno robno berzansko tržište u Srbiji !? Tema za odgovorne kreatore ekonomske politike.

Direktor „Produktne berze“ Novi Sad

Žarko Galetin

Politika – Zelene strane