U ovoj sekciji
PRODEX
| 18.05.2012. |
225,52
|
 |
0,00 |
|---|
14. 05. do 18. 05. 2012.
| Finansijski |
58.312.162 din
|
 |
|---|---|---|
| Količinski |
1.669 tona
|
|
| Kukuruz |
21,60 din/kg*
|
 |
| Pšenica |
23,54 din/kg*
|
|
| Sojina sačma |
54,42 din/kg*
|
|
| *cene su izražene sa PDV-om | ||
Stub poljoprovrede na prodaju
NOVOSADSKA PRODUKTNA BERZA NA VELIKOJ PREKRETNICI
Ako ne bude nepredviđenih zapleta, Vlada Srbije bi naredne nedelje mogla da otvori proces institucionalnog pozicioniranja robne berze na domaćem tržištu. Time bi se, najzad, razrešila nemoguća situacija, gde Produktna berza u Novom Sadu formalno nije berza, iako posluje po berzanskim principima.
Problem je u tome što postojeći Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ne poznaje robu i papire čija je podloga roba kao berzanski tržišni materijal. Mada su raniji propisi o finansijskim tržištima omogućavali organizovanje robne berze, Beogradska berza je propustila priliku da to učini, tako da je produktna berza u Novom Sadu ostala jedino pravo robno tržište berzanskog tipa u Srbiji.
Svesni opasnosti da bi proces privatizacije mogao da ih odnese u neželjenom pravcu i da čak dovede do njenog zatvaranja, u Produktnoj berzi su pokrenuli inicijativu da se insitucionalno reši mesto robne berze u tržišnom sistemu Srbije. Ideja je da se stvore zakonski uslovi (Zakon o robnoj berzi i Zakon o javnim skladištima) za funkcionisanje i da država preuzme vlasnička prava nad Produktnom berzom. Naćelnu saglasnost za takvo rešenje dala su ministarstva trgovine, finansija i nauke, Republičko javno pravobranilaštvo i Republički sekretarijat za pravosuđe.
Osnovana 1958. godine uredbom Vlade Srbije, Produktna berza u Novom Sadu će naredne godine obeležiti pola veka neprekidnog rada. Za ovih pet decenija prometnuto je 16 miliona tona robe, s tim da je prosečan godišnji promet, koji je u vreme SFRJdostizao 350.000 tona, tokom devedesetih sveden na nešto više od 100.000 tona robe.
Na listingu Produktne berze nalaze se: žitarice (pšenica, kukuruz, ječam), industrijske biljke (soja suncokret), semenska roba, konzumna roba (brašno, šećer, ulje), komponente za stočnu hranu i mineralna đubriva. Više od četiri petine prometa nose pšenica i kukuruz, tako da je novosadska robna berza najveće tržište žitaricama u Srbiji. Mada se na njemu prometne tek 3-5 odsto ukupnih tržišnih viškova pšenice, postignuta cena se uzima kao najvažniji podatak u kalkulacijama i analizi tržišnih dešavanja.
Rešavanjem pitanja robnog tržišta Srbija bi načinila krupan korak ka osavremenjivanju vlastite poljoprivrede. Smatra se da su robna berza i zadruge stubovi agrarne politike Evropske unije. Sistemom trgovanja na kontinuiranom tržištu robna berza bi omogućila primenu Zakona o javnim skladištima, time i efikasnu, poštenu i transparentnu trgovinu sa jsanim pravilima igre. Uvođenjem u igru robnog zapisa, kao dokumenta kojim se nedvosmisleno dokazuje vlasništvo, dobio bi se veoma kvalitetan bankarski materijal, čijim bi zalaganjem pojeftinili krediti i ubrzao postupak njihovog dobijanja. Kakve su moguće reperkusije ignorisanja potrebe da se zakonski osnaži mesto robne berze? Stručnjaci navode nekoliko: nekontrolisan rast cena izazvan netržišnim ponašanjem, dalja monopolizacija tržišta, učestali protesti nezadovoljnih poljoprivrednika i skupi, a suštinski nedovoljno efikasni sistemi zaštite poljorivredne proizvodnje.
Izvor: Dnevnik
Autor: V. Harak