• Nije ovo, međutim, pokolebalo menadžment ovog kolektiva da bezmalo poluvekovnu tradiciju ove kuće kao organizatora berzanske trgovine u sektoru robe očuva i dalje unapredi. Uporno zastupajući svoju ideju o neophodnosti organizovanja robnog berzanskog trgovanja, „Produktna berza“ je očuvala rejting referentnog tržišnog učesnika pre svega u prometu primarnim poljoprivrednim proizvodima. Da je to tako pokazuju i rezultati poslovanja koje ova berza ima u poslodnjih pet godina poslovanja, kada se prosečan promet robe istrgovane preko „Produktne berze“ kretao na nivou od preko 100.000 tona. Primera radi, u 2006. godini ukupan promet robe prometnut preko berze u Novom Sadu iznosio je 104.407 tona robe, ili vrednosno 1,079.165.000,00 dinara. Ova godina sa aspekta obima prometa donela je porast prometa, ako se upoređujuće posmatra period januar-mart ove godine, kada je ostvaren promet od preko 25.000 tona, što je za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Inače, od njenog osnivanja do danas, preko „Produktne berze“ je prometovano preko 16,5 miliona tona robe.

Sve više se pojavljuju razne organizacije koje nude podatke slične onima koje vi prezentujete. Da li smatrate da su to tačni podaci i ugrožavaju li one vaš rad?

• Danas ćete na našem informativnom tržištu pronaći mnogo agencija ili organizacija dugog tipa, koje se bave tržišnim podacima u smislu praćenja ponude, tražnje, cena... Međutim, bez pretencioznosti, sa punim pravom možemo da kažemo da jedino „Produktna berza“ Novi Sad iz delokruga robe koja je na listingu berze može da da relevantan podatak o tržišnim dešavanjima, kako u pogledu obima ponude i tražnje, tako i u pogledu cena. Zašto ovu činjenicu sa toliko sigurnosti izgovaramo? Odgovor se krije upravo u načinu kako se do tih podataka došlo. Dakle, to nisu podaci dobijeni na bazi ankete ili dobrovoljnog davanja podataka, već podaci koji su rezultat berzanske trgovine de facto realizovane na berzanskom tržištu po principu uparivanja naloga ponude sa nalogom tražnje. Znači, podatak koji je dobijen na krajnje transparentan način, bez uticaja netržišnih faktora, na poštenom i fer tržištu, što i jeste, u krajnjoj liniji, zadatak organizatora berzanskog tržišta. Tako danas možete dobiti relevantne podatke sa „Produktne berze“, i to preko sledećih medija: ndeljnog Berzanskog informatora koji sadrži podatke o obimu prometa i nivou zaključenih cena za svaki tržišni materijal pojedinačno, kao i pregled dnevnih promena cena na svetskim tržištima; Web stranice, koja, osim opštih podataka o Berzi i edukativnog dela, sadrži najaktuelnije podatke o kretanjima cena po osnovu zaključenih poslova ažuriranih na svakih 30 sekundi; dostavljanja pismenih informacija o cenama, kako aktuelnim, tako i istorijskim; telefonskog obaveštavanja članova Berze o aktuelnim cenama i obimu prometa na Berzi.

Kako vidite budućnost Berze, s obzirom na sve probleme na koje nailazi?

• Problemima nikad kraja,što se tiče statusa „Produktne berze“. Iako osnovana uredbom Vlade republike Srbije od 3. 12. 1958. godine, Šproduktna berza“ je, povijajući se pred naletima svih kasnije donetih propisa koji su uređivali oblik i vlasništvo privrednih subjekata, danas ostala kao društveno preduzeće sa 100% društvnim kapitalom. Problem koji je u predvečerje privatizacije društvenog kapitala otvorio pitanje da li će „Produktna berza“ biti privatizovana redovnim putem aukcijskom prodajom, što bi po procenama menadžmenta preduzeća osujetilo svaku dalju ambiciju u pozicioniranju „Produktne berze“ kao moderne, po vsetskim kriterijumima uređene robne berze, ili će se naći drugo rešenje koje bi sprečilo potpunu eroziju osnovne funkcije „Produktne berze“. Rešenje i za ovaj problem je pronađeno. Podnošenjem validne dokumentacije Direkciji za imovinu Republike Srbije, kapital „Produktne berze“ je identifikovan kao 100 odsto državni, te se očekuje da Vlada Republike Srbije na jednoj od prvih sednica donese Zaključak o 100 odsto učešću državnog kapitala na imovini „Produktne berze“.

Koje pogodnosti „Produktna berza“ nudi proizvođačima?

• Na ovaj način „Produktnoj berzi“ se otvaraju sasvim dobre perspektive u pogledu realizacije od ranije zacrtanih ciljeva razvoja berze u skladu sa najpozitivnijim iskustvima svetskih berzi, kao moderne terminske robne berze, sa svim blagodetima koje jedna takva institucija sobom nosi. Biće ovo svakako dobra vest i za sve naše članove, kojih danas ima oko 300, ali i dobra poruka svima koji hoće da odmere svoju tržišnu poziciju na sektoru roba preko berze i pronađu svoj interes da trguju preko nje. Otvoriće se perspektive za organizovanje terminskog trgovanja tzv. „derivatima na robu“, putem kojih će proizvođač moći da zaštiti svoju proizvodnju od cenovnih hirovitosti, te na taj način i da planira svoju proizvodnju sa izvesnim finansijskim ishodom. Naravno, neće ovo preko noći rešiti sve nagomilane probleme u poljoprivredi, ali da će uvesti red na tržištu poljoprivrednih proizvoda – svakako.
  
  Najzad, na ovaj način sačuvaće se integritet i ugled preduzeća koje je svoju tradiciju negovalo na temeljima predratne Produktne i efektne berze Novi Sad, nastale još 1921. godine, sa tadašnjim predsednikom upravnog odbora Gedeonom Dunđerskim na čelu, jednim od najvećih i najuglednijih veleposednika toga vremena.
  
  Lepe vesti sa „Produktne berze“ će se tek čuti.

NIN, 12. 04. 2007.