Odmah treba reći da robno tržište nije toliko osetljivo na političke uticaje kao što je to slučaj kod finansijskih berzi. Tržište kapitala (akcija, pre svega) vrlo je osetljivo na netržišne uzroke, pre svega političke prirode. Politička nestabilnost za posledicu ima strah i nepoverenje investitora u stabilnost poslovanja preduzeća čije su akcije predmet trgovanja na berzi. S obzirom da je na tržište kapitala na finansijskim berzama u velikoj meri involviran i strani kapital, to je i reakcija stranih ulagača vrlo brza u smislu naglog pada interesa za dalja ulaganja i kupovine, što obara vrednost akcija, što, opet, generalno dovodi do pada berzanskog indeksa.

Kod robnih berzi efekat političkih kriza nema takve posledice kao kod finansijskih berzi. Kao prvo, te posledice nisu tako brze i promptne kao kod efektnih berzi, a drugo, i kada se dese te promene, one imaju obrnuti smer u odnosu na tržište kapitala, recimo. Naime, jake i duboke političke krize uglavnom dovode do skoka cena roba, što obično pokreće inflatornu spiralu. Skok cena je pre svega posledica straha od mogućih nestašica roba, dakle - psihološki momenat.

Ako bismo krizu oko formiranja Vlade i konstituisanja parlamenta u Srbiji mogli danas da tretiramo kao uticajni faktor na berzanska dešavanja, onda je pad indeksa (najveći od ustanovljenja indeksa BELEX 15) na Beogradskoj berzi svakako posledica te krize. U tom kontekstu mogla bi se posmatrati i dešavanja na robnom berzanskom tržištu na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu. Rast cene pšenice i kukuruza iznosio je oko 5% u odnosu na nedelju koja je prethodila političkim dešavanjima koja se mogu nazvati u najmanju ruku nestabilnim. Da li je to logika reagovanja robnog tržišta, kako je u prethodnom delu ovog teksta objašnjeno, tim pre ako se zna da je upravo u posmatranom periodu pala toliko očekivana kiša, koja bi po logici stvari trebala da „umiri“ tržište tako što bi cene osnovnih poljoprivrednih kultura bar mirovale, ako već ne padaju?

Ipak, treba biti više sklon razmišljanju da ovaj rast cena nije posledica aktuelnih političkih previranja, već spleta tržišnih okolnosti. Iz tog razloga, nema mesta panici i razmišljanjima o nerealno visokom daljem rastu cena pšenice i kukuruza. Naprotiv, očekivana povećana ponuda pšenice (redovna pojava pred žetvu) i kukuruza (ozbiljnijeg izvoza praktično i nema) na domaćem tržištu, uz već pomenutu kišu, koja je znatno umanjila nervozu oko procena prinosa, po svim prognozama uticaće na smirivanje tržišta na srednji rok.

Vremena su se ipak promenila – ekonomska politika je mnogo odgovornija i neće dozvoliti da je politički potresi ugroze u meri koja bi generisala inflaciju.