Šta se to tako spektakularno desilo na svetskom tržištu pšenice? Konstantan rast cene pšenice od jula meseca ove godine na najvećoj svetskoj terminskoj berzi u Čikagu doveo je vrednost pšenice na apsolutni cenovni maksimum u poslednjih 30 godina od 349,95 dolara po toni na dan 02.10.2007. godine. Fundamentalni razlozi ovakvim dešavanjima manje-više opšte su poznati, no obzirom da su ti razlozi konstanta koja će generalno uticati na cenu ove robe i u budućnosti, nije zgoreg pomenuti ih još jednom. Najpre to je bitno povećana tražnja kao posledica rasta svetske populacije i porasta životnog standarda sve većeg broja zemalja koji dovodi do promene navika u ishrani i povećanja učešća visokoproteinskih hraniva, zatim konstantan pad svetskih zaliha i najzad činjenica o ograničenosti resursa, odnosno setvenih površina. Doda li se ovome psihološki momenat o strahu od nestašica kod zemalja uvoznika ili recimo efekat dešavanja na finansijskim berzama, kao što je ove godine jedan od razloga na povećanje cene pšenice bio poremećaj na hipotekarnom tržištu u SAD, ... itd. O dramatici dešavanja na tržištu pšenice neka posluži i podatak da je cena pšenice na međunarodnim tenderima dostizala i približno 400 dolara po toni ili podatak da je druga najmnogoljudnija zemlja na svetu Indija od neto izvoznika ove godine postala neto uvoznik.

Kretanje cena na berzi u Čikagu indikator su dešavanja uglavnom na svim regionalnim tržištima. Na signale tih dešavanja tržište u Evropi odreagovalo je veoma burno potpomognuto činjenicom o znatnom podbačaju u prinosu na većem delu kontinenta. Uzmimo za primer berzu u Budimpešti koja se sve više nameće kao referentno tržište za ceo region kome gravitira i Srbija. Da ne ponavljamo već izrečene ključne razloge, neophodno je dopuniti tržišnu sliku činjenicama da su recimo zemlje izvoznici iz našeg bližeg okruženja kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska ove godine prinuđene na uvoz usled nedostatka sopstvene pšenice. Pritisnuto upravo razlozima nedovoljne ponude i povećane tražnje, tržište pšenice na berzi u Budimpešti konstantno je na visokim cenovnim pozicijama i od početka žetve kada je iznosila 187,80 dolara po toni, da bi 20.09. dostigla maksimum od 365,40 dolara po toni. Posle ovog datuma cena je u blagom opadanju i s početka novembra ona iznosi 341,80 dolara po toni.

Dešavanja na tržištu pšenice kod nas, po dramatici ništa nisu zaostajala za svetskim i evropskim berzama. Nekoliko datuma je značajno pri analizi cene pšenice u Srbiji. Početak žetve – cena 10,00 bez PDV, na dan 03.08.2007. - letnji maksimum od 17,50 din/kg bez PDV, istog dana– Uredba o privremenom ograničenju izvoza, cena posle ovog datuma konstantno pada i na dan 08.08.2007. dolazi na nivo 14,00 din/kg bez PDV. Posle ovog datuma blagi rast, da bi značajniji rast usledio od sredine oktobra i početkom novembra, kada pšenica dostiže svoj ovogodišnji maksimum dana 05.11.2007. na nivou od 19,20 din/kg koliko iznosi i u trenutku pisanja ovog teksta tj. 15.11.2007. Kasnije doneta ( obnovljena) uredba o zabrani izvoza nije mnogo uticala na cenovno smirivanje tržišta koje se doduše stabilizovalo, ali na veoma visokom nivou u dijapazonu od 18,90 din/kg – 19,20 din/kg. Naše tržište u najvećoj meri iskreirala je izvozna tražnja. Gde je pšenica? Kod izvoznika – nažalost. Realna je pretpostavka dakle, da je gro tržišnog viška pšenice u rukama izvoznika, tako da lepa priča o dobroj ceni pšenice za našeg proizvođača nema svoje uporište u realnoj situaciji.

Šta će se dalje dešavati na tržištu pšenice ne može se pouzdano sa velikom preciznošću prognozirati. Međutim, ono što može da bude preporuka kao indikacija jeste da se cena na terminskim tržištima u Evropi drži na relativno visokom nivou sa blagim oscilacijama i kreće se u rasponu od 325 dolara po toni do 335 dolara po toni. Prema nekim prognozama ne očekuju se neke skokovite promene naviše ili naniže. Naša pšenica je prevedeno u dolare na nivou od oko 350 dolara. Dakle, trenutno imamo možda i najskuplju pšenicu u Evropi. Neka ove činjenice budu pravac razmišljanja oko daljeg kretanja cena na našem tržištu. Po kojoj ceni su mlinari obezbedili sopstvene zalihe pšenice to samo oni znaju, ali nije slučajno da upravo ovih dana, kada pšenica uporno istrajava na visokim cenovnim pozicijama podižu cenu hleba, čime samo uspostavljaju paritet koji je postao paradigma za kalkulaciju cene hleba, a to je relacija: kilogram hleba = dva kilograma brašna T-500 = četiri kilograma pšenice.

Kada će uopšte naš sitni odnosno srednji proizvođač imati koristi od svoje proizvodnje tako što će prodavati pšenicu kada ona bude najskuplja i iskoristiti sopstvenu sposobnost pravilnog tržišnog predviđanja. Nudi se jedno sasvim dobro rešenje – skladišnica ili robni zapis, svejedno je kako će se nazvati. To je model kako da proizvođač u svakom trenutku bude apsolutni gospodar situacije i neprikosnoveni vlasnik soje pšenice u svakom trenutku čime bi mogao potpuno tržišno da razmišlja, a da ne bude ucenjen od nakupca ili pod pritiskom skladištara gde je lagerovao robu.