Galetin Žarko: Žetva pšenice, osim što diže tenzije na relaciji proizvođač – država, označava praktično početak jedne nove poljoprivredne ekonomske godine. Žetva 2010. godine iako nije startovala cenom pšenice koju su poljoprivrednici očekivali, ipak je nagoveštavala da cena ove strateške kulture neće biti tako niska kao što je to bilo tokom cele ekonomske 2009./2010. godine. Naime, cena je sa početnih 9,50 din/kg bez PDV , došla sredinom avgusta meseca na nivo od 18,00 din/kg. Dešavanja na svetskom tržištu ove robe, kao i osnovni tržišni parametri na domaćem tržištu definitivno nagoveštavaju jednu sasvim solidnu cenu pšenice do naredne žetve. Koja bi to cena mogla biti? Svakako da je današnjih 18,00 – 18,50 din/kg, jedan orjentacioni ravnotežni nivo oko kojeg će se tokom narednih godinu dana sa manje ili više odsupanja kolebati cena. Sve u svemu to je cenovni nivo koji će po svim procenama biti za oko 60%-70% veći nego prethodne ekonomske godine. Posle početnog zadovoljstva zbog konačno dobre cene za naše paore, dolazi zahtev šireg javnog mnenja da ne poskupi hleb. Ako napori države da koliko toliko pomogne primarnom proizvođaču i izgledaju kao realna opcija, sačuvati cenu hleba kada pšenica u proseku poskupi za preko 60% izgleda kao nemoguća misija. Postoji naime, jedan standard u paritetima koji glasi 1 kg hleba jednako je 2 kg brašna, odnosno 4kg pšenice. Po toj logici mi bismo danas trebali da imamo okvirnu cenu 1 kg hleba od 74,00 dinara. Naravno, ne mora nužno da znači da bi cena hleba trebala odmah da odreaguje na ovakvu cenu pšenice, s obzirom da jedan deo mlinova još melje prošlogodišnju pšenicu, ali poskupljenje je neminovno i to javnosti treba jasno predočiti.

Galetin Žarko: Pomalo u senci dešavanja na tržištu pšenice cena kukuruza je svoj siguran i već dugo prisutan kurs rasta zadržala tokom leta i ovih dana dostigla neverovatnih 23,00 din/kg bez PDV. Za razliku od ranijih godina kada je tržište žive stoke reagovalo sa velikom vremenskom zadrškom na rast cene osnovne sirovine u ishrani stoke, ovaj put rast cene kukuruza vrlo brzo je podstakao tovljače, pa je i cena žive mere tovnih svinja porasla i danas je na nivou od oko 160,00 din/kg. Izuzev sojine sačme čija će cena po svim procenama u narednoj godini biti približno ista kao i prethodne ekonomske godine, cene svih ostalih inputa poput suncokretove sačme, stočnog ječma, stočnog brašna i ostalih kalkulativnih manje zastupljenih elemenata, su u očiglednom porastu. Danas imamo suncokretovu sačmu po ceni od oko 20,00 din/kg bez PDV, dakle skoro duplo skuplju nego pre godinu dana, stočni ječam po ceni od 17,00 din/kg bez PDV, što je takođe duplo veća cena i cenu stočnog brašna od oko 11,00 din/kg, što je za 40% veća cena. Realna je procena da će cena kukuruza ipak pasti, ali da će i dalje biti na nivou između 15,00 i 20,00 din/kg tokom naredne ekonomske godine, dok će ostali pomenuti inputi biti približno na nivoima kao što je to u ovom momentu. Dakle, konsekvenca je je više nego jasna – kalkulacija cene koštanja tovljenika će proporcionalno rastu cene inputa porasti, a tržišna cena bi trebalo da sa manjim ili većim kašnjenjem proprati upravo taj kalkulativni rast. To sve nedvosmisleno upućuje na zaključak da ćemo sledeće godine jesti skuplje meso, a ako se vratimo na omiljenu matematiku paritetnih odnosa kao što smo to učinili kod hleba, u ovom reprolancu postoji takođe cenovna paradigma koja glasi: jedan kilogram svinjskog buta jednako je tri kilograma žive mere tovljenika, a jedan kilogram tovljenika jednako je 10 kilograma kukuruza. Ostvari li se upravo navedena prognoza, dolazimo i do cene 1 kg svinjskog buta od 550 – 600 din/kg. Da li će tako stvarno i biti na tržištu ne može se sa sigurnošću tvrdiiti, ali da ćemo imati jedan opšti rast cena to je sigurno.