- Produktna berza je sve svoje kapacitete stavila u funkciju  sprovođenja Zakona o javnim skladištima u delo, pre svega u oblasti organizovanja prometa robnog zapisa. Hartija koja u svojoj podlozi ima robu, odnosno robni zapisi, jedna su od tekovina pomenutog Zakona, i trebalo bi da donesu  revoluciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda , s obzirom da je to hartija izuzetno dobrih  tržišnih performansi koja je, zbog visoke standardizovanosti, izuzetno  zahvalna za berzansko trgovanje. Najbitnije je pri tom da je izuzetno pouzdana  i sa te strane otklanja najveći  nedostatak koji  Produktna berza kao organizator berzanskog tržišta trenutno ima, a to je  obezbedjivanje uslova za sigurnost tržišnih učesnika u berzanskom trgovanju.

Mi u ovom trenutku nemamo zakonski i institucionalni okvir da obezbedimo sigurnost berzanskih učesnika, s obzirom da ne postoji  zakon o robnim berzama, koji  bi nama omogućio  postojanje jednog sigurnosnog fonda kroz takozvani  marginski  račun  ili račun premija. Taj račun bi finansijski omogućio  sigurnost svim učesnicima tržišta i obezbedio ih od svih eventualnih rizika.

Na koji način robni zapisi i Zakon o javnim skladištima može da predupredi loše posledice nedostatka sigurnosnog fonda kakav postoji u drugim zemljama.

- Robni zapis sam po sebi povlači svoje sigurnosne  mehanizme i mehanizme samog Zakona o javnim skladištima. Prvo, roba koja se nalazi  u podlozi robnog zapisa je osigurana, drugo, skladišni prostor gde se ta roba nalazi mora da ispunjava sve zakonom predviđene uslove, i treće - postoji institucija koja se zove Kompenzacioni fond i koja ima svoj  finansijski potencijal za obezbedjenje eventualnih propusta, nedostataka ili iskakanja iz finansijskih tokova. Zbog toga mi očekujemo da bi hartija mogla da donese veliku sigurnost  na  tržištu i da poveća tržišni  kapacitet poljoprivrednih  pproizvodjača , jer će oni u svakom momentu, posedujući tu hartiju, moći njome na tržištu da  nastupaju, a ne da, na primer, u vreme žetve pšenice - kao što se sada dešava - zbog raznoraznih razloga, da li zbog ucena  skladištara ili zbog  nemogućnosti lagerovanja u skladište koje oni odaberu, budu prinudjeni  ili da to prodaju odmah  u momentu kada je pritisak ponude najveći a cena najniža, ili da robu predaju na čuvanje nekim magacinima po prilično sumnjivim, netransparentnim okolnosima, kada  im skladištar zaračunava troškove lagera, utovara, istovara i manipulativne troškove onako kako to njima odgovara, a ne onako kako to predvidja Zakon o javnim skladištima.

Da li će već ove godine poljoprivrednici osetiti prednosti hartija – robnih zapisa, koji se izdaju na osnovu Zakona o skladištenju?

- Proizvođaču ta hartija daje sigurnost i mogućnost da nastupi na tržištu kao pravi robni proizvodjač, da položi zapis kao obezbedjenje i na osnovu njega dobije  kredit od banke, da bi finansirao proizvodnju nove setve.       Zakon o javnim skladištima u ovoj sezoni i ovoj ekonomskoj godini  za pšenicu možda neće  zaživeti u svom punom kapacitetu, ali mi verujemo da bi on već za sledeću žetvu, kada se uključe u sistem veliki skladištari i kada u sistemu javnih skaldišta bude  smešteno bar 50 posto roda  pšenice od sledeće godine, trebalo da donese pun efekat i punu korist. Kada se u takvim okolnostima robni zapis pojavi na tržištu koje organizuje berza u Novom Sadu, to će svakako biti jedan od najznačajnijih i najkvalitetnijih tržiišnih materijala.

Da li će, po vašoj proceni, Zakon o javnim skladištima doneti dugoročno dobra, sistemska rešenja bitna za poljoprivredu?

- Zakon o javnim skladištima predstavlja jedno vrlo ozbiljno sistemsko dugoročno  rešenje. Tako će neke robe koje su kao pšenica na primer,  imale male tržišni potencijal, jer su predajom u uslovno skladište prestajale da budu de facto vlasništvo proizvodjača, ponovo biti suštinski u suverenom vlasništvu proizvođača, koji će po slobodnom nahođenju moći da raspolaže svojom robom u svakom trenutku. Pored ovog tržišnog efekta, Zakon povlači niz ostalih podzakonskih akata kao što  su Pravilnik o kvalitetu i razvrstavanju  pšenice po kvalitetu, čime ćemo konačno dobiti robu pod svojim punim imenom i prezimenom sa jasno identifikovanim kvalitetom.

U kom pravcu će se odvijati vaše buduće aktivnosti?

- Ono o čemu razmišljamo i gde ćemo se svakako angažovati je  lobiranje za donošenje  Zakona o robnim berzama, da bismo mogli da otvorimo još jedno novo tržište, pri čemu mislim pre svega na terminsko  tržište. Mi ne smatramo da će ono moći da zaživi tako brzo u uslovima u kojima posluje naša poljoprivreda s obzirom na to da ono traži veoma visoku likvidnost i stabilnost. U ovom trenutku naše tržište to svakako nije, medjutim,  smatramo da nema razloga da se čeka sa donošenjem Zakona o robnim berzama. Potrebno je izvršiti jednu dobru pripremu, izlobirati tržište , pokazati prednosti te terminske trgovine. Ona je opšte priznata na robnim berzama u svetu i to je najzastupljeniji vid organizovanja trgovanja. Mi imamo velike organizacije  i firme koje rade na terminskim tržištima  napolju, u Čikagu, Parizu, Londonu  - to su naše firme Vikgorija  grup,  MK komerc, Yu point,  i oni su  veoma spremni da se  uključe na naše tržište.

Postoje li i ostali uslovi za formiranje tog tržišta?

- Urađena je studija pri Ekonomskom institutu u Beogradu koja je  pokazala da naše tržište ima sve performanse i kapacitete da može da organizuje  terminsku trgovinu. Postoji dovoljna dubina tržišta i dovoljna frekventnost u trgovanju. Uzorak je uzet naravno  sa  Produktne berze u Novom  Sadu. Da bi neka berza mogla da funkcioniše  kao terminska berza mora da zadovoljava određene standarde, koje mi sada zadovoljavamo.

Na kraju krajeve treba iskoristiti i reference Produktne berze  koja već godinama radi na ovom tržištu  i iskoristiti tu okolnost da smo mi na neki način već  edukovali tržište  kroz organizovanje trgovine na takozvanom spot tržištu.

Kakva će biti uloga Produktne berze u aktuelnom otkupu žita?

- Bitno je da se država sve više okreće Produktnoj berzi kao organizatoru, kao logističkom centru  za poslove državne intervencije – bilo da je to otkup pšenice, kao prošle i ove godine, ili prodaja regresiranog mineralnog djubriva. Mi smo prošle godine imali otkup od  65000 tona pšenice, a ove godine država preko Produktne berze vrši otkup 70000 tona pšenice. Prošle godine smo organizovali prodaju preko  Produktne berze regresiranog mineralnog djubriva - u avgustu i septembru prodali smo 130000 tona NPK, a  početkom 2010  izvršena je  prodaja  300000 tona azotnih djubriva.

Naravno, i ove godine za avgust planiramo slične akcije. Ministarstvo poljoprivrede je Republičkoj Vladi već uputilo predlog da se upravo preko Produktne berze izvrši distribucija, odnosno prodaja 150000 tona NPK djubriva – dakle, đubriva za osnovnu obradu  zemljišta za jesenju setvu. Znači, Produktna berza postaje jedan ozbiljan partner državi. Mi smo ponosni, jer svi državni poslovi su  veoma transparentni i kritički izloženi javnosti . Država siguran sam ne bi ulazila u neke sumnjive aranžmane  da Produktna berza ne radi dobro. To što nam se iz godine u godinu poveravaju takvi poslovi, dokaz je našeg kvalitetnog rada. Država propisuje kriterijume koje Produktna berza uspešno sprovodi  na najtransparentniji mogući način, gde nema mesta sumnji i bilo kakvom fingiranju poslova. Očekujemo da ćemo ove godine sa našim redovnim poslovanjem i  sa državnim intervencijskim poslovima realizovati promet  preko 600000  tona robe.

Recite nam na kraju da li, osim poverenje države, imate još neki možda i jači adut za potvrdu kvaliteta rada Produktne berze?

- Ono što je možda čak najvažnije – i što ja kao direktor smatram  velikim dostignućem – je to što je Produktna berza uspela da se medijski pozicionira tako da se podatak sa Produktne berze uzima kao apsolutno najreferentniji podatak  o tržiišnim dešavanjima  u sektoru robnih tržišta,  pogotovo poljoprivrednih proizvoda, i da je podatak sa Produktne berze  bez rezerve nezaobilazan podatak u svim  relevantnim procenama, informacijama i poredjenjima. Mislim da je tu najveća opšta korist koju je ova institucija uspela da  afirmiše u poslednjih nekoliko godina. Sada svi naš podatak prihvataju kao isključivo najmerodavniji podatak o dešavanjima na tržištima. To smatram kao veliku opštu korist.  Poljoprivredni proizvodjači, stručnjaci i šira javnost sve češće se informišu  koristeći podatak  Produktne berze  o dešavanjima na domaćem tržištu, dešavanjima  na tržištu u bližem okruženju pa i na širem svetskom tržištu.