Sve berznaske (čitaj ekonomske) krize kroz istoriju vezane su ili za slom na tržištu efekata, ili za slom na tržištu novca, a najnovija iskustva nam pokazuju da i kriza hipotekarnog tržišta može izazvati krizu svetskih razmera. Na robne berze se ovi slomovi odražavaju, ali ih one ne proizvode. U samom naziranju krize vlasnici hartija „beže“ iz vlasništva prodajom po bilo kojoj ceni, vođeni logikom da će sutra cena biti još niža, čime će biti uskraćeni za izvesnu svotu njegovog veličanstva -  novca, čime se opšta kriza dalje produbljuje. Vlasnici hartija, u nedostatku bilo kakvog subjektivnog odnosa prema suštinskom vlasništvu na koje se hartija odnosi, lako se rešavaju istih, čime ih dalje tržišno ponižavaju. Sumnjaju u skori oporavak tržišta, obezvređujući samu suštinu vlasništva. Za razliku od okavog otuđenja, na robnim berzama se vlasnici robe, u tržišnoj situaciji silaznog cenovnog trenda, teško odvajaju od svog vlasništva, čime sprečavaju njegovo obezvređivanje. Subjektivno su vezani za vlasništvo, a takvom njihovom stavu svakako doprinosi i činjenica o sezonskim cenovnim uzletima na tržištu roba, gde će njihov proizvod kad-tad dostići zadovoljavajuću cenu. Ipak, ova činjenica važi samo za promptna (SPOT) robno-berzanska tržišta, dok terminska (tržišta robih fjučersa) sve više poprimaju negativne karakteristike tržišta efekata.

Koliko je za robne berze važan odnos vlasnik-vlasništvo najbolje govori primer SPOT tržišta američkih berzi poljoprivrednih proizvoda. Berza žitarica u Mineapolisu nakon skoro 130 godina postojanja, koristi identičan sistem organizacije SPOT (Cash) tržišta.

Trgovci u vreme trgovanja donose uzorke svojih proizvoda u posebnim posudama, koje, pored ostalog, sadrže i zapisnike o izvršenoj kontroli kvaliteta konkretnog uzorka, mesto lagerovanja, pa čak i broj vozila u kome se nalazi roba koju uzorak predstavlja. U atmosferi organizovane pijace, doduše bez fizičkog prisustva robe (osim njenih uzoraka), trgovci (vlasnici,brokeri, dileri) realno procenjuju svoj proizvod, koji za razliku od situacije na efektnim berzama, veoma dobro poznaju, i gde, na osnovu takvog neotuđenog odnosa vlasnik-vlasništvo, sprečavaju cenovno ponižavanje tržišnog materijala.

Da nije sve tako sjajno na robno-berzanskim tržištima govore najaktuelnija kretanja na terminskim robno-berzanskim tržištima. Tržišta robnih fjučersa danas se u velikoj meri baziraju na elektronskoj trgovini. Tradicionalna trgovina fjučersima u „pitovima“ na organizovanom „parketu“, i pored toga što, s obzirom na terminsku isporuku nisu, u odnosu na SPOT tržišta, imala toliko čvrstu vezu vlasnik-vlasništvo, na najbolji način predstavljena kroz filmove u kojima brokeri i dileri u drečavim sakoima, bučno reaguju i gestikuliraju, predstavljala je do elektronskog buma sinonim za berzansku atmosferu i berzansku trgovinu. Razvojem elektronskog trgovanja dolazi do potpune eksteritorijalosti robnih terminskih berzi. Jednostavnim uputstvom za mogućnost elektronskog slanja naloga prodaje ili kupovine, uz minimalna potrebna novčana sredstva, tržišta robnih fjučersa sa elektronskom platformom postala su svima dostupna. Danas svaka „domaćica“ može sa svojih 100 dolara da se iz dokolice „igra“ na najvećim svetskim robno-berzanskim platformama, prateći cenu svog fjučersa na isti način na koji prati izvlačenje lutrijskih brojeva. Ona niti zna, niti je interesuje generička suština osnovnog tržišnog materijala-robe iz koje su fjučersi derivirali.

Za razliku od nje kao primera onog najsitnijeg investitora koji u masi istih postaje dominantan tržišni učesnik, veliki maheri terminskih robnih berzanskih tržišta uvek su svesni onoga iz čega je fjučers derivirao, što im je omogućavalo plivanje u moru tržišta robnih fjučersa sa pozicije velikih riba. Danas se situacija menja. „Domaćice“ sa svojih 100 dolara u eri nesagledive disperzije investitora, kao posledice razvoja elektronske trgovine, postaju glavni igrači na robnim terminskim berzama, dok veliki igrači iz nekadašnjih „pitova“ polako nestaju. Oni danas pripadaju margini i iz razloga sopstvenog nesnalaženja u virtuelnom svetu elektronske trgovine.

Najbolji primer za to su iskusni „pit“ odnosno „parket“ brokeri i dileri sa CBOT-a. Nakon što je 2007. godine, zajedno sa drugim najvećim američkim robnim berzama, došlo do integracije ove berze u CME grupu, berza CME je na osnovu novca, sofisticirane elektronske platforme i pozicije precizne klirinške kuće koja je vršila do tada kliring i saldiranje za pomenute berze, potvrdila svoju dominaciju. Prelaskom na elektronsku trgovinu pomenute „velike ribe“ gube svoj značaj. Naime, po njihovim rečima u tradicionalnoj „parket trgovini“ oni su na osnovu same atmosfere, nivoa buke, gestova drugih mogli vrlo precizno da donesu odluku o tržišnim kretanjima, kao i o cenovim trendovima koji će važiti za taj dan. Zahvaljujući eksteritorijalnosti oni u trgovini vide samo hladni ekran elektronske platforme. Nestali su, kako oni kažu, svi realni izvori za donošenje uspešne poslovne odluke i oni su jednostavno uskraćeni za privilegovanu poziciju koja im je omogućavala dotadašnji tretman.

Ovim, otuđenje na relaciji vlasnik-vlasništvo, dobija još jednu modernu dimenziju a to je otuđenje tržišnih učesnika jednih od drugih, kao i od sebe samih.

Dušan Diklić

Direktor trgovine „Produktne berze“ N.Sad