27. 04. 2010.

Revija AKTER, 19.04.2010

Prolećni poljoprivredni radovi su u punom jeku, a ovo je preiod kada se obično vide nagoveštaji trendova trgovanja robama na Produktnoj berzi. Da li je to tako i ove krizne 2010. godine?

Početak setve prolećnih useva po pravilu donosi blaga pomeranja na SPOT tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i označava “otvaranje” terminskih kupovina, pre svega na tržištu žitarica. Ni ova godina nije izuzetak ovog nepisanog pravila, pri čemu je bitno istaći da je terminsko ztržište pšenice roda 2010. godine ili tzv. “trgovina na zeleno” startovala još sredinom februara meseca. Ovaj podatak upućuje na činjenicu da je tržište veoma zainteresovano za “novu” pšenicu, pre svega rukovodeći se potrebom da se  na vreme obezbedi kvalitetnom pšenicom koja će imati izvozni kvalitet što nije slučaj sa pšenicom prošlogodišnjeg roda. Uz podatak o rekordno malim zasejanim površinama pod pšenicom, tržište je dodatno podgrejano I iz tih razloga vrlo aktivno. Međutim , podatak da se u vreme kada je setva kukuruza praktično na samom početku nudi I kukuruz ovogodišnjeg roda sa isporukom u oktobru, mnogo je interesantniji za analizu. Razlozi za ovim, za naše tržište ipak neuobičajenim dešavanjima na tržištu kukuruza, potpuno su različiti nego što je to na tržištu pšenice. Naime, kukuruz će biti posejan na rekordno velikim površinama, pa se očekuje I veoma veliki prinos. Otkud onda takva “jagma” za novim kukuruzom? Izvoz. To je ključni motiv kupaca kukuruza “ na zeleno”. Naši izvoznici već uveliko sklapaju dugoročne izvozne aranžmane na dobro razrađenom inostranom tržištu, pa se pozicije na tom tržištu zauzimaju na vreme. Sa druge strane, primarna poljoprivreda pritisnuta velikom nelikvidnošću primorana je da prodaje usev koji nije čak ni posejan. Ono što je vrlo indikativno za buduća tržišna dešavanja jeste podatak da se I pšenica I kukuruz na zeleno prodaju po istovetnoj ceni od 8,50 din/kg bez PDV. Što se tiče trgovine na promptnom tržištu, nema iznenađenja. Po očekivanju I ranije izrečenim prognozama tržište kukuruza je  relativno stabilno sa jednim sigurnim postepenim rastom cene koja se trenutno kreće na nivou između 11,00 din/kg I 11,50 din/kg bez PDV, dok pšenica bez jasno iizdefinisanog I nepouzdanog kvaliteta tavori na nivou ispod 11,00 din/kg bez PDV.

Nelikvidnost prati trgovanje na svim berzama, kako robnim, tako i novčanim, ona je izuzetno izražena i u prometu na Produktnoj berzi.

Nelikvidnost je najneposrednija posledica velike krize koja je zahvatila ceo svet, pa i našu zemlju. Naravno, nerazvijene zemlje kao što je naša, tu nelikvidnost mnogo teže podnose. Analizom strukture kupaca ,načinima plaćanja i pojedinačnih količinskih trgovinskih lotova kojim se trgovalo na berzi u Novom Sadu opšta je konstatacija da je upravo nelikvidnost jedan od osnovnih uzroka velike tržišne uzdržanosti .

Pad prometa na Produktnoj berzi za 34,74 odsto u odnosu na isti period lane nije očekivan.

Pad prometa u prva tri meseca ove godine ima u osnovi dva razloga. Prvi je taj što je početkom godine startovao program prodaje 300.000 tona regresiranog mineralnog đubriva preko “Produktne berze”, što je u velikoj meri angažovalo tehničke i kadrovske resurse berze i ipak uticalo da se smanji komercijalno trgovanje preko berze u tom periodu. Drugi razlog svakako je već pomenuta tržišna nelikvidnost. Da se tržište polako oporavlja prvi signali su upućeni već početkom aprila meseca kada se količinski promet  roba vratio u uobičajene okvire nedeljnog trgovanja.

Berze u okruženju takođe imaju slične probleme, ali se čini ne tolikih razmera.

Bitno je napomenuti da su berze koje nama služe kao reperna tržišta ustvari terminske berze. Da biste trgovali na tim berzama podrazumeva se da tržište bude veoma likvidno. Naime učesnici na terminskim robnim berzama polažu tzv. marginu na fjučers tržištu, odnosno premiju na tržištu opcija i to obe strane u trgovanju. Iz tih razloga ne može se meriti obim trgovanja na SPOT berzi kao što je naša i terminskim berzama kao što su uglavnom svetske robne berze. Obim trgovanja na terminskim berzma se meri brojem zaključenih ugovora, dok je za SPOT berzu merodavan količinski obim trgovanja izražen uglavnom u tonama.

Šta je pokazalo trgovanje pšenicom ovogodišnjeg roda, s obzirom na to da jesenja setva nije bila na nivoima prethodnih godina, pa je logično bilo očekivati da će joj potražnja biti veća?

Trgovanje pšenicom roda 2010. godine, kao što je već navedeno, počelo je neuobičajeno rano. Da bismo dali odgogovor na ovo pitanje moramo prvo da konstatujemo šta se to dešava sa pšenicom prošlogodišnjeg roda kojom se trguje na SPOT trgovanju. Naime, pšenica prošlogodišnjeg roda je imala dve žetve. Jednu, koja je obavljena pre velikih i dugotrajnih kiša i drugu koja je trajala posle tih kiša. Nažalost ova druga žetva je duže trajala, a posle obilnih padavina pšenica je u velikoj meri izgubila na kvalitetu i prinosu. Posledica toga je da mi danas na tržištu imamo pšenicu neujednačenog I generalno lošeg kvaliteta. Ta pšenica nema izvozni potencijal, pa otuda interes kupaca da se što ranije obezbede novom pšenicom za koju se pretpostavlja da će imati bolji kvalitet, pa samim tim i biti prihvatljivija za izvoz. Inače špekulacije da nećemo imati dovoljno domaće pšenice za sopstvene potrebe mislim da nisu utemeljene, obzirom na već sada postojeće relativno velike prelazne zalihe, ali i imajući u vidu  dobar izgled useva posejane pšenice, koji obećava sasvim solidan prinos.

Kukuruz je na berzama u okruženju imao rast tražnje, što kod nas nije bio slučaj. Zbog čega je to tako?

Kukuruz je u martu mesecu kod nas u odnosu na svetske berze bio u priličnom “zakašnjenju”. Razlog bi mogao da se potraži u sistemu trgovanja kako to rade izvoznici kada zaključuju međunarodni izvozni ugovor. Naime, statistički posmatrano naši izvoznici u određenom periodu mogu da izvezu mnogo kukuruza, a da se to ne oseti na našem tržištu. Razlog leži u činjenici da su se potrebnim količinama obezbedili mnogo ranije. Međutim, češće se dešava situacija da pritisnuti ugovorenim terminima isporuke, izvoznici kada moraju da ispune svoje obaveze prema inokupcu, ne obazirući se preterano na cenu, kupuju kukuruz po cenama koje su koliko do pre nekoliko dana bile znatno niže. Usled toga, ne možemo pratiti tempo tražnje u inostranstvu i kod nas i te podatke u istom vremenskom periodu upoređivati uvek sa potpunom sigurnošću. Osim toga, nivo tražnje na stranim berzama predstavlja tražnji za terminskim ugovorima, dakle za onim ugovorima čija će realizacija tek kasnije da usledi.

Da li će teškoće u poljoprivrednoj proizvodnji izazvane povećanjem cena goriva uticati na berzansko trgovanj?

Povećanje cene goriva svakako će poskupeti setvu i oslabiti finansijsku kondiciju naših poljoprivrednih proizvođača. Potreba da se što pre dođe do likvidnih sredstava usled takvog slabljenja finansijske moći, mogla bi u jednom trenutku da dovede do povećane ponude od strane proizvođača, pa čak i do povećane prodaje robe “na zeleno” čiji smo svedoci upravo ovih dana.

Sve češće se može čuti da su povećane tražnje za robama precizno određenog kvaliteta. Da li je proizvodnja posebnih sorti  sledeći zadatak koji se postavlja pred naše proizvođače I koliko to može biti nova šansa za uspešno poslovanje?

Potreba da se na našem tržištu definiše roba određenog kvaliteta pre svega ima svoje uporište u činjenici da se neki primarni poljoprivredni proizvodi prodaju pod imenom JUS kvaliteta, ali suštinski to je roba veoma lošeg kvaliteta. Dakle, ova problematika se odnosi pre svega na pšenicu i to ne sa aspekta potrebe za novim sortama, već sa aspekta preciznijeg određenja kvaliteta. Standard za pšenicu JUS E.B1.200 sam po sebi krije i pšenicu dobrog, ali i lošeg tzv “pekarskog kvaliteta”, pri čemu se misli na mali procenat proteina, malu energiju… Pokušaj da se ovaj nedostatak otkloni čini se donošenjem Pravilnika o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladište u javna skladišta, koji je participirao u sebi i elemente kvaliteta koji preciznije definišu upravo taj unutrašnji kvalitet pšenice. Verujem da će ovaj pravilnik, pa I čitav projekta javnih skladišta biti uspešan.

Mnogo je u prethodnom periodu bilo priče o licenciranim skladištma I kvalitenijim robama iz njih, što bi ujedno značilo I kvalitenije trgovanje. Da li je to do sada dalo određene rezultate?

Zakon o javnim skladištima jedan je od ključnih zakona za uređenje našeg robnog tržišnog prostora i to pre svega u sektoru poljoprivrednih proizvoda. Ovaj zakon najpre propisuje rigorozne uslove koje skladište mora da ispuni da bi  dobilo licencu javnog sklaišta, zatim uslove pod kojim se čuva uskladištena roba, propisuje izgled i formu hartije koja se izdaje povodom lagerovanja robe, hartiju koja se zove “robin zapis” , hartiju koja će moći da posluži kao vrlo kvalitetan kolateral prilikom uzimanja kratkoročnih kredita, odnosno koja će biti veoma zahvalna za berzansku trgovinu obzirom da će biti veoma visoko standardizovana i zaštićena . Konačno, niz pratećih podzakonskih akata koji će pratiti ovaj zakon će urediti mnogo do sada neregulisanih oblasti, a jedna od njih jeste svakako i donošenje pravilnika o kvalitetu za svaku robu pojedinačno koja će biti predmet skladištenja, što će omogućiti razvrstavanje robe, recimo pšenice po kvalitetnim grupama, čime ćemo najzad na našem tržištu dobiti jasno nominovanu robu sa svim svojim tržišnim karakteristikama .

Prvi kvartal je pokazao da skorijeg prolaska posledica velike ekonomske krize nema na vidiku, I da su optimističke izjave pojedinih političara bez čvrste osnove.

Kada se daju opšte ocene o stanju u privredi neke zemlje, koriste se uglavnom agregatni makroekonomski pokazatelji kao što je stopa rasta ili pada privrednog rasta  u određenom kvartalu. Nije neuobičajeno da takve pokazatelje ne prate isti trendovi na nivou mikroekonomije. Naime, u realnom privrednom životu na nivou pojedniačnih privrednih preduzeća efekti krize imaju neko svoje produženo dejstvo, pa upravo ti recidivi krize traju nešto duže i počinju da se osećaju u punoj meri tek onda kada praktično cela privreda po nekim makropozateljima polako izlazi iz krize. To je otprilike situacija koja se danas dešava kod nas. Naime, dok imamo rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje (doduše baza za poređenje je izuzetno niska), privreda tek sada u punoj meri oseća teret nelikvidnosti, radnici pad standarda,  …. Dakle ne mogu se optužiti političari da iznose netačne podatke, ali u svakom slučaju nema ni osnova da se širi nerealni optimizam o brzom izlasku iz krize u svakom pogledu. Mesta optimizmu ima, ali umerenom i odmerenom, pri čemu treba otvoreno reći da će se efekti krize osećati sigurno u celoj 2010. godini, koja će za naše privrednike biti možda još I teža nego prethodna godina..

Žarko Galetin