Izvod iz teksta u časopisu  AKTER

Autor teksta: Slavoljub Arsenijević

Žetva pšenice osim što diže tenzije na relaciji proizvođač – država, označava praktično početak jedne nove poljoprivredne ekonomske godine. Žetva 2010. godine iako nije startovala cenom pšenice koju su poljoprivrednici očekivali, ipak je nagoveštavala da cena ove strateške kulture neće biti tako niska kao što je to bilo tokom cele ekonomske 2009./2010. godine.

NIN, 22.07.2010.

Produktna berza u Novom Sadu veoma uspešno obavlja i neprestano usavršava i pospešuje svoju primarnu funkciju - organizovanje tržišta po principu berzanskog poslovanja,  što potvrđuje sve veći broj tržišnih učesnika na  berzi i sve veći obim prometa. Poslednjih meseci, Produktna berza pored svoje osnovne funkcije obavlja i niz drugih delatnosti od ogromnog značaja pre svega za poljoprivredu, a u saradnji sa ministarstvima poljoprivrede i trgovine – od naročitog je značaja pre svega aktivno učešće Berze u implementaciji Zakona o javnim skladištima, čiji je osnovni cilj da podigne tržišni kapacitet domaćih poljoprivrednih proizvodjača na taj način što će im obezbediti ravnopravan položaj u tržišnoj utakmici u odnosu  na firme koje otkupljuju poljoprivredne proizvode. Značaj ove funkcije Produkne berze posebno dolazi do izražaja u vreme žetve strnih žita, ako se zna da je tržište pšenice prilično neuredjeno i haotično i da zbog svojih manjkavosti često dovodi do nezadovoljstava poljoprivrednih proizvodjača  i do čestih protesta, blokade puteva i slično. O tome na koji način Produktna berza može da otkloni, ili bar ublaži loše posledice neuređenog tržišta pšenice, direktor Berze Žarko Galetin kaže:

Revija AKTER, 19.04.2010

Danas, kada su sve jasnije naznake da svet izlazi iz opšte ekonomske krize, koja je u jednom periodu, na sreću kratkom, poprimila razmere globalne recesije, nije na odmet osvrnuti se na čas unazad  i proanalizirati kako se jedan tako ozbiljan incident manifestuje na pojedine segmente i institucije ekonomskog sistema. Iz tog razloga bilo bi  interesantno pogledati  kako su robne berze i robna tržišta doživeli i „preživeli“ ovu krizu

„Produktna berza“ u Novom Sadu danas je jedini tržišni prostor za koji se može reći da predstavlja mesto gde se uspostavljaju pravi tržišni odnosi lišeni svakog monopola, pristrasnosti i pritisaka - tvrdi Žarko Galetin

Verujem da bi jedna ozbiljna analiza srpskog medijskog prostora došla do zaključka da su reči : kriza, recesija, deficit … bile najzastupljenije u čitavom korpusu medijskog vokabulara u poslednjih godinu dana. Pomenute tri reči postale su toliko eksploatisane, da je onaj ko ih je smišljeno i u tolikoj meri plasirao postigao svoj cilj. Naime, običan medijski konzument potpuno se pomirio sa činjenicom da su kriza, recesija, deficit… stvari koje su naša realnost danas, i, što je još gore, nešto što nam preti da postane i perspektiva sutra. Naravno, pod pretpostavkom da spasioci naše ekonomije uz nadljudske napore ne učine da se ta ista kriza, recesija, deficit… ne prevaziđu već koliko sledeće godine. Ili, možda, posle toga. Ili, možda, još malo posle toga.