Intervju: Žarko Galetin, direktor Produktne berze, Novi Sad - NIN, 05. 01. 2012.

"Očekujem da cela 2012. godina, bude godina relativno visokih nivoa cena, ne manjih od sadašnjih, ali stabilnih cena, što podrazumeva manje skokovitih promena nego što smo ih imali u 2011. godini"

Ekonomska kriza po pravilu, osim pada proizvodnje i zaposlenosti, produkuje i niz drugih problema koji narušavaju povoljan ambijent za poslovanje. Ovaj trend naročito je izražen u Srbiji, gde su i u regularnim okolnostima prisutne teškoće sa likvidnošću, siva ekonomija, narušavnje poverenja u privredne subjekte i slično. Produktna beza Novi Sad jedna je od onih institucija čiji ugled i autoritet nikada nisu bili dovedeni u pitanje, i na čije se procene u vreme opšte nesigurnosti gleda kao na pouzdan oslonac prilikom donošenja poslovnih odluka iz oblasti trgovine, sa posebnim osvrtom na trgovinu poljoprivrednim proizvodima i sirovinama koje se koriste u agrarnoj proizvodnji. Zbog toga je u godinama ekonomske krize rad Produktne berze od posebnog značaja za stabilno poslovanje poljoprivrede, kao strateške privredne grane u Vojvodini i čitavoj Srbiji. Za NIN razgovaramo sa Žarkom Galetinom, direktorom Produktne.

Objavljeno u Agroservisu 26. 09. 2011.

Postoji jedan uvrežen višedecenijski naziv za žetvu pšenice kao ratarski „posao godine". Sa aspekta obima posla, žetva hlebnog žita već odavno nije „posao godine". To bi se po svim kriterijumima moglo reći za berbu kukuruza.

Intervju: Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad - NIN, 29. 08. 2011.

Produktna berza Novi Sad je u 2011. godinu ušla sa ambicioznim planom pune afirmacije na regionalnom nivou, a prvu polovinu godine završila je sa konkretnim pokazateljima koji potvrđuju da je njen poslovni plan bio realan u proceni da če ove godine berzansko trgovanje biti u nešto manjem obimu. Produktna berza je ostvarila tokom ove godine konkretnu saradnju sa institucijama koje se bave istim poslom kao Produktna berza, dakle – sa robnim berzama iz zemalja najbližeg okruženja, odnosno na onim tržištima koja se organizuju po principima za koje su podaci Produktne berze u Novom Sadu relevantni.

Intervju: Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad, NIN, 22. 04. 2011.

Do žetve najvažnije ratarske kulture – pšenice – nije ostalo još mnogo vremena, ali je već sada izvesno da će hlebnog žita biti znatno manje nego ranijih godina, jer je zasejano manje oranica nego ikad – samo 480.000 hektara. Zbog toga su već sada krenule prve ozbiljne prognoze cene pšenice, a koja po pravilu utiče i na cene ostalih poljoprivrednih useva i hrane u celini. Takođe, uveliko se spekuliše o tome koji će usevi u prolećnoj setvi biti zasejani na većim površinama nego obično, i ko će zaista biti dobitnik usled smanjenog interesovanja proizvođača za pšenicu. Novosadska Produktna berza uvek je bila pravo mesto za pouzdane procene o navedenim pitanjima, što je, u jeku prolećne setve, povod više za razgovor sa direktorom Produktne berze Žarkom Galetinom.

Časopis AKTER, decembar 2010.

U pravoj poplavi raznoraznih analiza i sumiranja rezultata kalendarske godine, možda kao nikada pre nismo imali zahvalniju i interesantniju godinu za analizu tržišta žitarica kao što je to slučaj sa 2010. godinom.

NIN, Intervju: Žarko Galetin, generalni direktor Produktne berze, Novi Sad

Opredeljenje Srbije za Evropu više nije sporno, kao ni put koji vodi do nje. A put je - uvođenje evropskih pravila i standarda u sve oblasti čiji značaj nadilazi lične, političke ili bilo koje grupne interese. Pošto su pitanja u vezi sa uređenjem tržišta i berzanskom vrednošću svih roba kojima se trguje u Srbiji, od ogromnog značaja prilikom procene spremnosti Srbije za Evropsku uniju, uređenje berze i donošenje adekvatnih zakona i propisa u toj oblasti postaju nezaobilazan faktor na putu naše zemlje u EU. Ovom temom i počinjemo razgovor sa Žarkom Galetinom, generalnim direktorom Produktne beze Novi Sad.

Izvod iz teksta u časopisu  AKTER

Autor teksta: Slavoljub Arsenijević

Žetva pšenice osim što diže tenzije na relaciji proizvođač – država, označava praktično početak jedne nove poljoprivredne ekonomske godine. Žetva 2010. godine iako nije startovala cenom pšenice koju su poljoprivrednici očekivali, ipak je nagoveštavala da cena ove strateške kulture neće biti tako niska kao što je to bilo tokom cele ekonomske 2009./2010. godine.

NIN, 22.07.2010.

Produktna berza u Novom Sadu veoma uspešno obavlja i neprestano usavršava i pospešuje svoju primarnu funkciju - organizovanje tržišta po principu berzanskog poslovanja,  što potvrđuje sve veći broj tržišnih učesnika na  berzi i sve veći obim prometa. Poslednjih meseci, Produktna berza pored svoje osnovne funkcije obavlja i niz drugih delatnosti od ogromnog značaja pre svega za poljoprivredu, a u saradnji sa ministarstvima poljoprivrede i trgovine – od naročitog je značaja pre svega aktivno učešće Berze u implementaciji Zakona o javnim skladištima, čiji je osnovni cilj da podigne tržišni kapacitet domaćih poljoprivrednih proizvodjača na taj način što će im obezbediti ravnopravan položaj u tržišnoj utakmici u odnosu  na firme koje otkupljuju poljoprivredne proizvode. Značaj ove funkcije Produkne berze posebno dolazi do izražaja u vreme žetve strnih žita, ako se zna da je tržište pšenice prilično neuredjeno i haotično i da zbog svojih manjkavosti često dovodi do nezadovoljstava poljoprivrednih proizvodjača i do čestih protesta, blokade puteva i slično. O tome na koji način Produktna berza može da otkloni, ili bar ublaži loše posledice neuređenog tržišta pšenice, direktor Berze Žarko Galetin kaže:

Revija AKTER, 19.04.2010

Danas, kada su sve jasnije naznake da svet izlazi iz opšte ekonomske krize, koja je u jednom periodu, na sreću kratkom, poprimila razmere globalne recesije, nije na odmet osvrnuti se na čas unazad  i proanalizirati kako se jedan tako ozbiljan incident manifestuje na pojedine segmente i institucije ekonomskog sistema. Iz tog razloga bilo bi  interesantno pogledati  kako su robne berze i robna tržišta doživeli i „preživeli“ ovu krizu

„Produktna berza“ u Novom Sadu danas je jedini tržišni prostor za koji se može reći da predstavlja mesto gde se uspostavljaju pravi tržišni odnosi lišeni svakog monopola, pristrasnosti i pritisaka - tvrdi Žarko Galetin

Verujem da bi jedna ozbiljna analiza srpskog medijskog prostora došla do zaključka da su reči : kriza, recesija, deficit … bile najzastupljenije u čitavom korpusu medijskog vokabulara u poslednjih godinu dana. Pomenute tri reči postale su toliko eksploatisane, da je onaj ko ih je smišljeno i u tolikoj meri plasirao postigao svoj cilj. Naime, običan medijski konzument potpuno se pomirio sa činjenicom da su kriza, recesija, deficit… stvari koje su naša realnost danas, i, što je još gore, nešto što nam preti da postane i perspektiva sutra. Naravno, pod pretpostavkom da spasioci naše ekonomije uz nadljudske napore ne učine da se ta ista kriza, recesija, deficit… ne prevaziđu već koliko sledeće godine. Ili, možda, posle toga. Ili, možda, još malo posle toga.

U mnoštvu pisanih i prepričavanih anegdota o Nikoli Pašiću ( 1845. -1926.) za vreme njegovog višegodišnjeg i više puta prekidanog, pa obnavljanog mandata predsednika srpske vlade, pa potom vlade SHS, jedna je veoma interesantna i vrlo prepoznatljiva i aktuelna i za današnja vremena. Naime, u predvečerje Prvog svetskog rata, u uslovima velike političke nestabilnosti i posle jedne sušne godine, nekako oko Đurđevdana, ministar finansija u Pašićevoj vladi Lazar Paču (1855. – 1915.) po nalogu predsednika Pašića ode u London na pregovore o državnom zajmu od Engleske vlade. Procena predsednika vlade i ministra finansija o neophodnosti zaduženja zasnivala se upravo na činjenicama koje su diktirale okolnosti kao što su problem nedostatka hrane posle loše poljoprivredne godine i neposredna ratna opasnost. Poslovično tvrdokorni i škrti ministar finansija dugo je bezuspešno pregovarao sa gospodom – predstavnicima moćne Engleske. Komunikacija između predsednika Pašića iz Beograda i ministra Pačua iz Londona bila je veoma intenzivna, ali vesti iz Londona bile su veoma nepovoljne. Čitav problem rešen je na volšeban način, a sve je izgledalo tako što je ministru Pačuu u London stigla depeša iz Beograda, sledeće sadržine : „ Lazo, vraćaj se – pala je kiša!“  Naravno ministru finansija, detetu sa sela (rođen u Čurugu) nije trebalo mnogo objašnjavati. Znao je on šta znači đurđevdanska kiša za rodnost useva na srpskim njivama. Paču se vratio u Beograd, a kiša je rešila sve finansijske probleme.

Novi Sad - na osnovu zaključka Vlade republike Srbije, direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin je ovih dana potpisao sa Republičkom direkcijom za imovinu Sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi berza, čime je njen celokupni kapital prešao u vlasništvo države. Tehnička procedura usaglašavanja sa novonastalim okolnostima je u toku i treba da bude okončana za oko dva meseca, kada će njen status i organizacioni koncept biti u potpunosti definisani.

U zanosu petooktobarske euforije, kreatori novog političkog i privrednog sistema obećali su mnogo, uradili dosta, ali ponešto i potpuno zanemarili. Na žalost, u ovu treću grupu (ne)aktivnosti nove vlasti spada i domen berzanskog uređenja robnog tržišta. Naime, do 2002. godine sistem berzanskog poslovanja uređivao je Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima, da bi ga od decembra 2002. godine zamenio zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (u daljem tekstu Zakon o HOV). Osnovni problem cele ove priče jeste u tome što novodoneti Zakon o HOV ne tretira robu, niti hartiju koja u svojoj podlozi ima robu, kao berzanski tržišni materijal, pa samim tim ni robnu berzu kao instituciju. Na taj način i „Produktna berza“ Novi Sad je, kao jedina institucija u državi koja organizuje berzansku trgovinu robom, izgubila zakonsko uporište da razvija savremene modele robnog berzanskog trgovanja. O tome da li je pored svih nepogodnosti bilo moguće raditi, razgovaramo sa direktorom Žarkom Galetinom.

NOVOSADSKA PRODUKTNA BERZA NA VELIKOJ PREKRETNICI

Ako ne bude nepredviđenih zapleta, Vlada Srbije bi naredne nedelje mogla da otvori proces institucionalnog pozicioniranja robne berze na domaćem tržištu. Time bi se, najzad, razrešila nemoguća situacija, gde Produktna berza u Novom Sadu formalno nije berza, iako posluje po berzanskim principima.

Da li zainteresovanost Hrvatske poslovne javnosti o dešavanjima na Produktnoj berzi u Novom Sadu ukazuje na mogućnost pojavljivanja igrača sa ovog područja na srpskom robnom berzanskom tržištu? Pozitivna poslovna iskustva hrvatskih preduzeća u poslovanju sa Produktnom berzom iz vremena ex YU dobra su preporuka obnavljanja pokidanih poslovnih veza. Nravno, preduslov za realizaciju ovakvog mogućeg scenarija jeste institucionalno pozicioniranje Produktne berze Novi Sad kao prave moderne, u skladu sa svetskim iskustvima organizovane robne berze.

Proces tranzicije suviše dugo traje da bi se neka pitanja poput organizovanja i uređenja robnog tržišta uporno ignorisala i obilazila. Večita dilema ko ima povlašćen položaj na tržištu, a ko je žrtva takvog tržišta i dalje je samo predmet dnevno–političkih tema i prikupljanja jeftinih poena, bez ozbiljne namere da se ista reši.

Neumitno približavanje zakonskih rokova koji društveni kapital definitivno ostavljaju istoriji, a privatno vlasništvo kroz razne forme organizovanja privrednih društava promovišu kao najefikasniji model upravljanja kapitalom, otvaraju niz praktičnih pitanja. Naime, poučeni iskustvima dosadašnje privatizacije ( pogotovu aukcijske privatizacije), ne može,a da se ta pitanja u predvečerje ovog procesa olako prenebregnu. Jedno od tih praktičnih pitanja jeste i to: kako završiti proces statusne transformacije onih društvenih preduzeća čija osnovna funkcija i delatnost nije bila usmerena na isključivo sticanje profita, već je ona bila u funkciji šireg, opšteg društvenog interesa? Zašto je ovo pitanje toliko bitno? Pa, iz jednog jednostavnog razloga: eventualni kupac jednog takvog preduzeća neće opšti društveni interes pretpostaviti interesu sopstvenog profita. Epilog je jasan – osnovna funkcija takvih preduzeća će se vremenom izgubiti, a opšta korist ,ustupiće mesto pukom ineteresu novog vlasnika.