U skladu sa Uredbom o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje mineralnih đubriva za 2010. godinu, u količini od 150.000 tona, u toku sledeće nedelje (09.08.-13.08.2010.) počeće prodaja mineralnih đubriva preko „Produktne berze“ u Novom Sadu i ista će trajati do 01.10.2010. godine.

Na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od  08.07.2010. godine, Republička Direkcija za robne rezerve, vrši kupovinu ukupno  70.000  tona merkantilne pšenice, roda 2010., rinfuz u zrnu, domaćeg porekla, u skladu sa elementima kvaliteta standarda JUS, po ceni od 12,00 din./kg - uračunat PDV), na paritetu – isporučeno u silos ovlašćenog skladištara Direkcije.

Zanemarivanje istinskog odnosa vlasnika i vlasništva Pekić je u svom romanu „Hodočašće Arsenija Njegovana“ opisao kroz prizmu  efektnih i robnih berzi u periodu između dva svetska rata. Po njemu vlasnik hartije od vrednosti u vidu akcije određene kompanije ili fabrike, ne samo da nema nikakav realan odnos prema tom vlasništvu, nego često niti zna čime se konkretan privredni subjekat bavi, niti ima predstavu kako isti izgleda, niti gde se nalazi. Sugerisano mu je da postane vlasnik te hartije isključivo iz razloga ostvarivanja profita na osnovu projektovane razlike u ceni tog tržišnog materijala, koju određuje virtuelni svet efektnih berzi. Za razliku od takvog otuđivanja vlasnika od vlasništva, Pekić za primer uzima vlasnika nekretnine (po mogućnosti i investitora izgradnje iste), koji svom posedu-vlasništvu neretko daje osobine živog bića, te ga, kao takvog, i ceni i tretira prilikom kupoprodaje. Dalje pisac navodi da u odnosu na efektne berze situacija na robnim berzama ipak nije toliko katastrofalna po pitanju odnosa vlasnika i vlasništva, s obzirom na to da je vlasnik robe u berzanskim transakcijama zadržao subjektivan stav i prisan odnos u smislu poznavanja svog vlasništva, te time i obezbeđuje realnu procenu cene istog.

Na osnovu Uredbe o izmenama Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje azotnih mineralnih đubriva za zimsko prihranjivanje i pripremu prolećne setve, od 16.04.2010. godine, „Produktna berza“ će dana 20.04.2010. godine počev od 10,00 časova otvorila trgovanje za dodatnih 25.000 tona azotnih mineralnih đubriva koliko je pomenutom izmenom Uredbe omogućeno.

U skladu sa Uredbom o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje azotnih mineralnih đubriva za zimsko prihranjivanje i pripremu prolećne setve 2010. godine, dana 31.12.2009. godine počela je prodaja mineralnih đubriva preko „Produktne berze“ u Novom Sadu i ista će trajati do 12.02.2010. godine.

U skladu sa Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje mineralnih đubriva za jesenju setvu 2009. godine, dana 10.11.2009. godine počeće prodaja dodatnih 30.000 tona mineralnih đubriva preko „Produktne berze“ u Novom Sadu.

U skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije od 14.09.2009. godine, dana 22.09.2009. godine ( utorak) će početi prodaja semenske pšenice u zamenu za merkantilnu pšenicu u odnosu 1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice. Prodaja će se vršiti preko „Produktne berze“ u Novom Sadu.

Obaveštavamo potencijalne kupce regresiranog mineralnog đubriva da će prodaja mineralnih đubriva po osnovu nerealizovanih kupovnih naloga iz prvog i drugog kruga prodaje početi 21.09.2009. godine preko „Produktne berze“ u Novom Sadu u 8,00 časova.

Obaveštavamo potencijalne kupce regresiranog mineralnog đubriva da će prodaja mineralnih đubriva po osnovu nerealizovanih kupovnih naloga iz prvog kruga prodaje početi 04.09.2009. godine preko „Produktne berze“ u Novom Sadu u 8,00 časova.

Ekonomska 2008./09. godina u poljoprivredi u periodu neposredno pred žetvu pšenice imala je sve šanse da bude upamćena po izuzetno dobrim proizvodnim rezultatima. Međutim, obilne padavine u kontinuitetu od 3 nedelje u vreme žetve pšenice, najpre su umanjile prinos ove kulture, da bi potom nastupio sušni period koji će evidentno uticati da i rod jesenjih useva ne bude onakav kako je to izgledalo u junu mesecu. Na žalost, to je bio tek početak nevolja za naše paore. Cena najpre pšenice, a potom i ostalih roba iz primarnog agrara su pale na nivo koji uglavnom ne „zatvara“ ni najelementarnije troškove proizvodnje. Odgovor proizvođača je usledio u protestima koji su nametnuli neka pitanja koja na žalost država sa neprimereno malim finansijskim kapacitetom za podršku agraru nije mogla da reši na način da u potpunosti zadovolji zahteve seljaka. Naravno, opet je u fokusu bila pšenica. Pravi odgovor proizvođača pšenice uslediće ustvari kroz struktuiranje svoje proizvodnje za ekonomsku 2009./2010. godinu na jesen, kada se konstatuje podatak o zasejanim površinama pod hlebnim žitom.

Otkup pšenice roda 2009. u JUS kvalitetu po ceni od 13,00 din/kg sa PDV, u ukupnoj količini od 65.714 tona vršiće se od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru i zemljoradničkih zadruga – registrovanih gazdinstava i to u minimalnoj količini od 20 tona i maksimalnoj količini 100 tona, po nosiocu gazdinstva, odnosno zadruzi. Otkup se vrši preko "Produktne berze" u N.Sadu, a pšenica se isporučuje fco ovlašćeno skladište Republičke direkcije za robne rezerve.

Svaki iole ozbiljniji analitičar robnih tržišta, danas će za svoje uporište u analizi koristiti podatak o tržišnim dešavanjima na robnoj berzi. Ne umanjujući vrednost informacije o kretanjima cena koje dobijamo putem anketa ili pukog usmenog raspitivanja, ipak za pravo saznanje o relevantnim tržišnim kretanjima koristimo podatak sa berze. Osnovi razlog za ovo leži pre svega u suštini berze kao tržišnog medija. Dakle, berza kao nepristrasni tržišni prostor gde se na osnovu izražene volje učesnika u trgovanju da kupi, odnosno da proda robu, sa jasno utvrđenim pravilima trgovanja u ravnopravan položaj stavljaju i kupac i prodavac, pri čemu se u centar tržišnog dešavanja stavlja roba, a ne nominalno kupac i prodavac. Dakle, čitav tržišni mehanizam pomera poverenje učesnika sa personalnog nivoa na institucionalni. Jednostavnije rečeno – berzanski sistem trgovanja u najvećoj meri otklanja rizik manipulacije i prevare, a istovremeno daje sigurnost učesnicima u trgovanju da će se njihova volja izražena kroz nalog kupovine odnosno prodaje u potpunosti poštovati.

Jedan od retkih sektora koji je koliko toliko popravio inače vrlo sumornu sliku spoljnotrgovinskog bilansa u 2008. godini jeste poljoprivreda. Sa aspekta ukupnog državnog spoljnotrgovinskog deficita koji je iznosio oko 11 milijardi dolara, suficit poljoprivrede deluje simbolično – svega 490 miliona dolara ili tek 4,45% od ukupnog deficita. Međutim, činjenica da je poljoprivreda možda čak i jedina grana iz realnog sektora koja u perspektivi može da odbaci suficit u trgovanju sa svetom, ovu granu preporučuje kao jednog od „spasilaca“ srpske privrede.

U duhu savremenog tempa života, dešavanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda odvijala su se takvom brzinom da se nekad zapitamo da li je moguće da su takve promene na tržištu moguće u samo pola godine? Podsetimo se samo situacije neposredno pre žetve pšenice. Cene najvažnijih poljoprivrednih kultura bile su sasvim dobre : pšenica oko 20 din/kg ( sve cene su bez PDV), kukuruz preko 15 dinara, soja oko 37 dinara, suncokret oko 31 dinar, usevi na njivama obećavali su dobar rod, kurs dinara stabilan… Dakle, mnogo razloga za optimizam. Nažalost, vrlo brzo iluzija o mogućnosti dobre zarade od bavljenja primarnom poljoprivrednom proizvodnjom raspršila se kao mehur od sapunice. Cene su počele da padaju, a nezadovoljstvo proizvođača da raste.

Godina koju ispraćamo svakako će ostati ubeležena crvenim slovima u analima svetske ekonomije. Šta se sve desilo najpre u sektoru robnih, a potom i finansijskih tržišta još dugo će biti predmet ozbiljnih i studioznih analiza. Jedno je sigurno posle svih tih dešavanja ništa više nije, niti će biti kao što je bilo. O krizi na finansijskim tržištima, koja je dovela do opšte recesije globalne svetske ekonomije, mnogo je pisano. Međutim, ono šta se dešavalo na robnom sektoru u protekloj godini najviše podseća na „Tobogan smrti gde se neko dobro zabavljao, dok je većini pozlilo“. Ovu metaforu sasvim dobro je upotrebio naš poznati tržišni analitičar Vukosav Saković, a ista potpuno odgovara realnom stanju stvari.

Dana 14.10.2008. godine, počela je preko „Produktne berze“ u Novom Sadu prodaja 50.000 tona regresiranog mineralnog đubriva. Predmet prodaje je mineralno đubrivo NPK 15:15:15, i mineralno đubrivo NPK 8:16:24. Đubrivo će se prodavati po ceni od 29.280,00 dinara po toni. Pravo na kupovinu imaju aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva u individualnom sektoru i poljoprivredne zadruge. Prodizvođač mineralnog đubriva je „Fertil“ Bačka Palanka, a roba se isporučuje sa utovarnih mesta koje kupac dogovara sa isporučiocem robe.

Kriza na tržištu hipotekarnih kredita u SAD, uzdrmala je čitav finansijski sistem ne samo u SAD već i mnogo šire. Informacije o panici na manje-više svim svetskim berzama pomalo su bacile u zaborav ne manje dramatična dešavanja na robnom berzanskom tržištu pre godinu dana.

Obaveštavamo ovim putem sve zainteresovane poencijalne kupce mineralnog đubriva NPK 15:15:15 iz progarama donacije japanske vlade da je posle objave prodaje i prikupljanja naloga kupovine od strane registrovanih individualnih poljoprivredih gazdinstava ostala na raspolaganju količina od još 500 tona overobe, koja će biti puštena u prodaju u sredu 01. 10. 2008. godine, kada se  možete javiti na telefone Produktne berze radi kotacije vaših naloga kupovine. Nalozi će se primati od 10 časova, a prodaja će se zatvoriti po ispunjenju preostale količine od 500 tona.

Danas je preko „Produktne berze“ u Novom Sadu, počela realizacija projekta donacije Vlade Japana, u delu prodaje mineranog đubriva – mešano NPK 15:15:15, pakovanje 50/1, domaće proizvodnje „HIP Azotare“ iz Pančeva, u ukupnoj količini od 6.716,60 tona.

Kako danas napisati nešto o tržištu pšenice, a ne ponoviti se ? U proteklih godinu dana javnost je bila prosto zatrpana nizom procena, predviđanja, nagađanja… poput onih o uzrocima postojeće cene pšenice, pa kakva će cena biti sutra, te da li će svet gladovati, konačno hoće li Srbija imati dovoljno hlebnog zrna, po kojoj ceni, itd, itd. Pokušaću da učinim ovaj tekst o pšenici interesantnim koristeći se dosadnim ciframa i konkretnim činjenicama, što (čast retkim izuzecima) uglavnom nije bio manir većeg broja onih koji su zaključke u svojim tekstovima izvodili na osnovu pretpostavki, spekulacija i neproverenih informacija.

Od druge polovine decembra 2007, pa do kraja januara 2008. godine, nedeljni izveštaji o trgovanju na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu uglavnom su počinjali konstatacijom o novim apsolutnim cenovnim rekordima pšenice. Nije ništa neobično da izazvana fundamentalnim tržišnim razlozima na relacijama ponuda-tražnja, cena neke robe ima tako izražene tendencije rasta na duži rok. Međutim, u uslovima kada je ta cena toliko visoka da svaki njen porast predstavlja ujedno i njen istorijski maksimum, prosto se nameće niz pitanja kao što su: šta je to što tako „gura“ cenu pšenice u nove rekorde, ko će profitirati od ovako visoke cene, kakve posledice će prouzrokovati ova cena na troškove života običnog građanina i najzad šta u bližoj i daljoj budućnosti možemo očekivati na tržištu pšenice kod nas ? Odgovori na ova pitanja verovatno će dati ujedno i odgovor na dilemu da li će pšenica postati državni problem ili naprotiv, dobra razvojna šansa.

Osmi novembar 2007. godine u bogatoj poluvekovnoj istoriji „Produktne berze“ biće zabeležen kao jedan od najznačajnijih datuma. Naime, na sednici Republičke vlade toga dana doneta je Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta preduzeća, čime je „Produktna berza“ promenila svoj vlasnički status i iz forme društvenog preduzeća transformisala se u akcionarsko društvo. Dakle, „Produktna berza“ Novi Sad danas je jednopersonalno zatvoreno AD.

Kako samo danas deplasirano deluje neopravdano nametnuta polemika o statusu pšenice kao strateške kulture. Dovoljno je pogledati kako se vodi pravi mali rat na svetskom tržištu oko svakog zrna ove robe i koje cene pšenica dostiže na vodećim svetskim i regionalnim berzama. Možda i po prvi put ove godine informacija o kretanju na svetskom tržištu pšenice po važnosti stala je uz rame informacijama o dešavanju neprikosnovenom lideru svetskih berzi – nafti. Dakle, potpuno je bespredmetno uopšte i raspravljati da li pšenici treba dati predznak strateškog proizvoda.

Ekonomska 2006/2007 godina za poljoprivredu bez svake sumnje ostaće upamćena po mnogo čemu. Prvi i najupečatljiviji utisak jeste opšti podbačaj prinosa kod manje više svih poljoprivrednih kultura.

Posle boja, svi su generali pametni. Tako se ukratko može pod zajednički imenitelj podvesti situacija kada neki „analitičari“ tržišta žitarica, koji, eto, baš sada kada je cena pšenice skočila na nivo preko 12,00 din/kg ( bez PDV), izjavljuju da su bili u pravu kada su davali prognoze oko tržišne pozicije pšenice u pogledu njene cene. Naravno, ne bi cela situacija zavređivala toliku pažnju, da se upravo takvi „analitičari“ ne pojavljuju sa prognozama o daljim perspektivama rasta cene pšenice do granice od 200 € po toni, pa i više.

Burna politička dešavanja, u prvi plan su izbacila vesti sa Beogradske berze o padu indeksa BELEX 15, kao odgovoru finansijskog tržišta na politička dešavanja u državi. Svakodnevno praćenje kretanja cena najlikvidnijih akcija bili su indikator dnevne političke situacije, i javnost je uglavnom o svemu bila dobro obaveštena. Šta se u međuvremenu dešavalo na robnom tržištu i kako uopšte ovi faktori utiču na robno tržište?